(ФОТО) „ДНЕВНИК” У СЕЛУ КРАЈ ВОДЕ - ТОМАШЕВАЦ У плану изградња два моста, а развој села ће погурати нови аутопут Београд Зрењанин
Тако је лако мислити да Банат држимо у малом прсту, а тако тешко прихватити да је истина некад непредвидива.
На раскрсници код Ечке, у правцу од Зрењанина ка Београду, скрећемо лево; идемо путем којим смо ишли једном, давно, намерачени на Орловат (августа 2020. године). Од тада се, наизглед, није много тога променило. А надамо се и да се не мења тренутно, будући да је на жутој табли код раскрснице „Томашевац“ био „прецртан“ за лево, а назначен да је обилазница право, преко Ковачице. Гугл мапа је пак другачије уцртала путању које смо се, скренувши дакле лево, изгледа с правом придржавали.
А онда креће правац. Пуст и раван. А дан ветровит, а пут већ своју причу труцка... Орловата ни за лека. Никакве цркве на видику! Кад, огласи се село Уроша Предића, а убрзо и госпођа Гугл мапа - после 300 метара скрените лево, а онда десно. Идемо лево, па... право, нема где десно... „Скрените десно“, оглашава се „ајтијевка“ с телефона, а ми прелазимо шине и - да, пут десно. Али и пут - право. Скрећемо десно, сто метара даље - бетонске барикаде тик пред Ајфеловим торњем преко Тамиша, наравно, ка Томашевцу. Ластин реп, нигде сведока, назад ка раскрсници на којој скрећемо - десно. Гугл мапа почиње да шизи, да се губи, аман, сестро, не знаш ти како је тек нама! У Месној заједници треба да смо за десет минута, а обилазница преко Ковачице је тренутно неопростиво далека!
Међутим, пратећи тазе асфалтиран, нов-новцијат пут ка Ботошу, до ког се доскора ишло преко атара, упознајемо један сасвим нови Банат и више није важно да ли каснимо, овакав ужитак је непроцењив. Млада пшеница се вијори у таласима кошаве, окићена пољским срдитим цвећем, кад наједном у кадар ускаче багер који копа канал уз пут и уз саму раскрсницу која је на овим путешествијама дефинитивно пресудна! Жмигавац за десно, у скретању заобилазимо вредне навијаче багеристе, па наилазимо на ролеркостерску вожњу низбрдо (ал’ откуд брда у средњем Банату), па преко преводнице преко Тамиша, кад знатно се приближавамо одредишту. Томашевцу - липом и Маршалом! Пратећи главну улицу, заобилазећи радну зону и путаре, стижемо до велелепног парка усред центра, а који у себи крије замаскирану у зелено - зграду Месне заједнице, где тек почиње прича за себе.
Дочекује нас заменик председника Савета Срђан Апостолов, упознаје нас са младим пољопривредником Ненадом, затим младим свештеником Ненадом, председницом Удружења пензионера Душицом и председницом Асоцијације жена „Тамишки цвет” госпођа Зорком. (О свима њима читаћете детаљније у наредним бројевима нашег листа.) За столом се окупљамо, ређају се тањири с есцајгом, веле, стиже роштиљ, председник га доноси. Истина, тако је и било, стиже председник Савета Горан Фијат и просторијом завлада мирис мешаног меса; не питајте, срамота је рећи да смо једва убрљали тањир!
Након меса, стигле трешње, а уз дугме све тешње и тешње... Било је и приче, ево, стиже.
- Кад помислим на Томашевац, озари ме наша црква, наш парк, Месна заједница, положај села, Тамиш - прича Фијат који је домаћин села тек годину дана. - Нисмо дуго у Савету, али видели смо простор да може нешто да се уради. Тако смо и почели с уређењем гробља које се скоро није ни видело од растиња, реновирали смо капелу, а тренутно нам се асфалтира део Улице Маршала Тита. Све то су велике ствари, не може да се не примете резултати. Такође, мора да буде стрпљења, воља већ постоји.
Међутим, шта то Банаћане и има тол’ко да једи? Не памтимо кад смо у неком селу наишли на толико насмејаних и расположених људи! Ал’, увек има неки црвић који иза неког ћошка галами јер је баш под његовим дрветом нестала ноћна расвета!
- Имам осећај да што нас мање има, то смо све гори - резонује члан Савета Драгослав Романов. – Уместо да те неко похвали за нешто што си урадио, увек се тражи лошија страна. Нас је мање, требало би да можемо лакше да се договарамо, а заправо је теже. У селу се ништа годинама није радило и ми смо били свесни шта нас је дочекало. Али мени је пуна душа кад нешто променимо.
Чињеница је да, како Фијат каже, не постоји чаробни штапић којим би се махнуло и - ево пут. Пуф! Ево нов мост!
- У плану су два нова моста за изградњу. За сад је потписан уговор за железнички и сваког момента треба да се отпочне с изградњом, што ће бити 60-70 метара лево од овог постојећег. А с његове десне стране изградиће се и нов путнички мост. То ће нам поново скратити пут ка Зрењанину, а нарочито ће нам изградња ауто-пута Београд-Зрењанин и петље код Орловата погурати и развој села - истиче Фијат.
Није побољшање инфраструктуре све по чему Савет у садашњем седмочланом саставу - младом и амбициозном - жели да остане запамћен.
- Један од циљева нам је да реактивирамо удружења, Фудбалски клуб „Партизан“ и генерално све мештане. Волео бих да село може да живи од удружења и свега што можемо да понудимо. Никад нећу бежати од проблема, увек сам ту да седнем и попричам са свима - крајње је јасан председник, упутивши нас ка Тамишу.
Живот на подручју Томашевца датира још из бронзаног доба, будући да је из тог периода пронађено оружје. Према одређеним легендама с почетка 18. века, село је добило име по једном свом житељу - Томи Шовецу, премда се ово име (Томашвци) користи још од 1606. године. Насеље је пак још старије, будући да се у турским записима помиње 1554. године као насеље с 18 кућа. Доступна документација указује на то да су у село досељени Мађари крајем 19. века, а да су они тада затекли Словене, илити Србе из племена Бодрича који припадају најстаријем словенском слоју у Банату.
Најлепшој војвођанској реци, ако нам је дозвољено да се изјаснимо. „Атарина“ се мора платити на рампи коју држи армија гусака, надасве пријатељски настројена, а онда - тај крајолик. Тај плес залутале уљане репице на обали, уместо плаже. Клепет крила роде капиталца (можда и капиталке) који пресеца рам од шненокли расутих у свом плаветнилу које се пружа пред нама - надреализам - уље на платну - средина маја 2024. године.
Текст и фото: Леа Радловачки
