- Баноштор је најлепше место, не зато што живим овде, него зато што је најпопуларније, гостољубив смо народ и имамо богату туристичку понуду - тврди, крајње објективно, председница Савета Месне заједнице Баноштор Драгица Крстић, додајући да све наведено условљава и да имају најскупље куће, чак и до 400.000 евра! Па ви видите...

Иако по попису имају свега 650 становника, од раног пролећа до касне јесени буде их и дупло више на спавању, јер је то најидеалније време да се борави у овом месташцету у подножју фрушкогорске даме.

- Имамо баш много манифестација и догађања у селу. Кад кренемо од фебруара кад је гостински лов на шакала, па орезивање лозе на Светог Трифуна, у марту крећемо са сређивањем села, 23. априла обележавамо годишњицу од оснивања Удружења жена „Јана”, ове године ће бити пола века, у јуну су нам Дани Дунава, затим следе Дани грожђа који трају три дана, а онда и наша слава села на Ђурђиц - набраја наша саговорница.

Осим поменутих дешавања, Баноштор у понуди има чарде са изврсном храном, смештајне капацитете, галерију слика „Манојловић”, винарије, туристи имају прилику да купе уникатне сувенире у „Мајкиној радионици”, док су у близини и бројни манастири.

- Једино што немамо јесте банкомат, који већ годинама тражимо. Кад нам дођу људи из града или туристи, ако желе да купе нешто, немају где да подигну новац. А ако се узме у обзир да ћемо добити и пристан, онда бисмо морали да имамо и веће маркете, Дом здравља, јер тада нећемо бити само село већ варошица - истиче Драгица Крстић, додајући да се нада да ће ускоро и завршити канализацију коју су отпочели пре неколико година и допола урадили.

Баноштор слови за једно од најстаријих села у Срему, будући да се спомиње још у 12. веку. У његовој непосредној близини постојао је римски град Малата Бононија, који је био важан на подунавском путу. Отуд и назив места - по тврђави, односно бенедиктском манастиру који је подигао бан Белуш, а изведен је из израза „Бан Моноштра” што значи „Банов манастир”.

А оно о чему наша саговорница највише воли да прича, будући да је реч о нечему што има дугу традицију и може се рећи да представља „мајку” свих потоњих организовања у селу, јесте поменуто Удружење жена „Јана” чија је председница управо Драгица.

- Ми смо једно од најстаријих удружења у Војводини и постојимо у континуитету. Од Покрајинског секретаријата за равноправност полова смо 2009. године добиле плакету као једно од девет најуспешнијих удружења, а 2010. смо од Општине Беочин добиле Октобарску награду за афирмисање општине - поносно истиче двострука председница.

Јер, да жени није место само у кући, за шта се жене из „Јане” деценијама боре и што успешно доказују, одаје утисак да су оне, не само стуб свог дома, већ и села у ком смо се недавно заденули, о чему ћете у наредним бројевима  „Дневника” имати прилику да читате - шта све вредне и способне жене могу! Само кад се заинате. Али, и кад имају подршку.

- Организујемо хуманитарне акције, помажемо нашој школи којој смо купиле трамболину за децу. Кад се деца радују и ми смо јако срећне. Помагале смо и Дому за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, Дечјем селу у Сремској Каменици, мајкама са троје деце, самохраним родитељима... Код нас нема да нешто не може, све мора - закључује наша саговорница, остављајући нас да размислимо који су наши потенцијали и шта све можемо да урадимо за себе, али и за окружење.

Текст и фото:

Леа Радловачки

Климатске промене утичу на бербу, али не и на квалитет

Идеални услови за узгој винове лозе и производњу врхунског вина сабрани су на 200 хектара баношторског атара, илити на површини где за сада засаде има скоро 30 виноградара. Сви они, мање-више, ал’ углавном више, део су Клуба винара и виноградара „Свети Трифун” Баноштор који постоји већ 21 годину и броји 25 чланова.

- Раније смо имали скоро 30 чланова, па је тај број опао, а сад поново расте - каже председник Клуба Јован Урошевић, додајући да су сви регистровани као пољопривредно газдинство, те и да имају 11 регистрованих винарија у селу. - Тренутно производимо близу хиљаду литара вина по становнику годишње, дакле, укупно између 700.000 и 800.000, а циљ нам је да достигнемо милион. Имамо и најаву да ће се отворити још две-три винарије, реч је о младим људима који су подигли засаде, а сваком новом треба око три године да би се дошло до прве бербе.

Како Баноштор лижи на северним падинама Фрушке горе и на Дунаву, а има земљу богату кречњаком која не задржава превише воде, за винову лозу то је, рекло би се, рај на земљи!

- Ми волимо да кажемо да су наша вина, вина два сунца. Једно од горе и једно од рефлексије са Дунава који нас доста зими штити. Све то условљава да имамо велики број сорти грожђа, па самим тим и вина, тако да, кад неко дође као купац, нешто мора да купи - вели Урошевић, напомињући да се винари у Баноштору међусобно не третирају као конкуренти, будући да су се сасвим случајно од почетка поделили по сортама.

Виноград је култура која тражи најмање 150 дана боравка напољу, а остатак године проведу у подрумима.

- Клима се значајно мења, то помера и бербу која је некад била почетком октобра, а сада већ средином августа. Морамо се прилагођавати, али је битно да се квалитет не мења, а вина постају све јача јер имају све већи проценат шећера у себи. Свакако је ризик, ипак је то фабрика на отвореном - закључује Урошевић и позива све љубитеље вина да посете њихову највећу манифестацију „Дани грожђа” која се одржава првог викенда у септембру, ове године по 28. пут.