(FOTO) DNEVNIK U BANOŠTORU Nema da nešto ne može da se uradi, jer mora
Ko nikad nije posetio Banoštor - ne zna šta propušta; a ko se upoznao s ovim selom na desnoj obali Dunava - uvek mu se vraća! Kako i ne bi kad važi za mesto koje ima najveći turistički potencijal u opštini Beočin, a vala i šire.
- Banoštor je najlepše mesto, ne zato što živim ovde, nego zato što je najpopularnije, gostoljubiv smo narod i imamo bogatu turističku ponudu - tvrdi, krajnje objektivno, predsednica Saveta Mesne zajednice Banoštor Dragica Krstić, dodajući da sve navedeno uslovljava i da imaju najskuplje kuće, čak i do 400.000 evra! Pa vi vidite...
Iako po popisu imaju svega 650 stanovnika, od ranog proleća do kasne jeseni bude ih i duplo više na spavanju, jer je to najidealnije vreme da se boravi u ovom mestašcetu u podnožju fruškogorske dame.
- Imamo baš mnogo manifestacija i događanja u selu. Kad krenemo od februara kad je gostinski lov na šakala, pa orezivanje loze na Svetog Trifuna, u martu krećemo sa sređivanjem sela, 23. aprila obeležavamo godišnjicu od osnivanja Udruženja žena „Jana”, ove godine će biti pola veka, u junu su nam Dani Dunava, zatim slede Dani grožđa koji traju tri dana, a onda i naša slava sela na Đurđic - nabraja naša sagovornica.
Osim pomenutih dešavanja, Banoštor u ponudi ima čarde sa izvrsnom hranom, smeštajne kapacitete, galeriju slika „Manojlović”, vinarije, turisti imaju priliku da kupe unikatne suvenire u „Majkinoj radionici”, dok su u blizini i brojni manastiri.
- Jedino što nemamo jeste bankomat, koji već godinama tražimo. Kad nam dođu ljudi iz grada ili turisti, ako žele da kupe nešto, nemaju gde da podignu novac. A ako se uzme u obzir da ćemo dobiti i pristan, onda bismo morali da imamo i veće markete, Dom zdravlja, jer tada nećemo biti samo selo već varošica - ističe Dragica Krstić, dodajući da se nada da će uskoro i završiti kanalizaciju koju su otpočeli pre nekoliko godina i dopola uradili.
Banoštor slovi za jedno od najstarijih sela u Sremu, budući da se spominje još u 12. veku. U njegovoj neposrednoj blizini postojao je rimski grad Malata Bononija, koji je bio važan na podunavskom putu. Otud i naziv mesta - po tvrđavi, odnosno benediktskom manastiru koji je podigao ban Beluš, a izveden je iz izraza „Ban Monoštra” što znači „Banov manastir”.
A ono o čemu naša sagovornica najviše voli da priča, budući da je reč o nečemu što ima dugu tradiciju i može se reći da predstavlja „majku” svih potonjih organizovanja u selu, jeste pomenuto Udruženje žena „Jana” čija je predsednica upravo Dragica.
- Mi smo jedno od najstarijih udruženja u Vojvodini i postojimo u kontinuitetu. Od Pokrajinskog sekretarijata za ravnopravnost polova smo 2009. godine dobile plaketu kao jedno od devet najuspešnijih udruženja, a 2010. smo od Opštine Beočin dobile Oktobarsku nagradu za afirmisanje opštine - ponosno ističe dvostruka predsednica.
Jer, da ženi nije mesto samo u kući, za šta se žene iz „Jane” decenijama bore i što uspešno dokazuju, odaje utisak da su one, ne samo stub svog doma, već i sela u kom smo se nedavno zadenuli, o čemu ćete u narednim brojevima „Dnevnika” imati priliku da čitate - šta sve vredne i sposobne žene mogu! Samo kad se zainate. Ali, i kad imaju podršku.
- Organizujemo humanitarne akcije, pomažemo našoj školi kojoj smo kupile trambolinu za decu. Kad se deca raduju i mi smo jako srećne. Pomagale smo i Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, majkama sa troje dece, samohranim roditeljima... Kod nas nema da nešto ne može, sve mora - zaključuje naša sagovornica, ostavljajući nas da razmislimo koji su naši potencijali i šta sve možemo da uradimo za sebe, ali i za okruženje.
Tekst i foto:
Lea Radlovački
Klimatske promene utiču na berbu, ali ne i na kvalitet
Idealni uslovi za uzgoj vinove loze i proizvodnju vrhunskog vina sabrani su na 200 hektara banoštorskog atara, iliti na površini gde za sada zasade ima skoro 30 vinogradara. Svi oni, manje-više, al’ uglavnom više, deo su Kluba vinara i vinogradara „Sveti Trifun” Banoštor koji postoji već 21 godinu i broji 25 članova.
- Ranije smo imali skoro 30 članova, pa je taj broj opao, a sad ponovo raste - kaže predsednik Kluba Jovan Urošević, dodajući da su svi registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo, te i da imaju 11 registrovanih vinarija u selu. - Trenutno proizvodimo blizu hiljadu litara vina po stanovniku godišnje, dakle, ukupno između 700.000 i 800.000, a cilj nam je da dostignemo milion. Imamo i najavu da će se otvoriti još dve-tri vinarije, reč je o mladim ljudima koji su podigli zasade, a svakom novom treba oko tri godine da bi se došlo do prve berbe.
Kako Banoštor liži na severnim padinama Fruške gore i na Dunavu, a ima zemlju bogatu krečnjakom koja ne zadržava previše vode, za vinovu lozu to je, reklo bi se, raj na zemlji!
- Mi volimo da kažemo da su naša vina, vina dva sunca. Jedno od gore i jedno od refleksije sa Dunava koji nas dosta zimi štiti. Sve to uslovljava da imamo veliki broj sorti grožđa, pa samim tim i vina, tako da, kad neko dođe kao kupac, nešto mora da kupi - veli Urošević, napominjući da se vinari u Banoštoru međusobno ne tretiraju kao konkurenti, budući da su se sasvim slučajno od početka podelili po sortama.
Vinograd je kultura koja traži najmanje 150 dana boravka napolju, a ostatak godine provedu u podrumima.
- Klima se značajno menja, to pomera i berbu koja je nekad bila početkom oktobra, a sada već sredinom avgusta. Moramo se prilagođavati, ali je bitno da se kvalitet ne menja, a vina postaju sve jača jer imaju sve veći procenat šećera u sebi. Svakako je rizik, ipak je to fabrika na otvorenom - zaključuje Urošević i poziva sve ljubitelje vina da posete njihovu najveću manifestaciju „Dani grožđa” koja se održava prvog vikenda u septembru, ove godine po 28. put.