Еко-чесме спас за села
Села која имају такозване еко-чесме, решила су проблем снабдевања водом за пиће, док се житељи других насеља довијају како знају и умеју.
"Наша еко чесма функционише добро, вода је исправна, а са ње се снабдевају не само мештани Книћанина, него и житељи Перлеза и Титела", каже секретар МЗ Книћанин Слободан Стојковић и додаје да се вода редовно анализира и да су резултати добри.
Такве чесме функционишу у Меленцима, Елемиру и Клеку, а у граду ради чесма у најмногољуднијем зрењанинском насељу Багљаш.
"Нама је ова чесма спас, а ту се снабдевају и становници оближњег Арадца. Обезбедили смо рад чесме до краја године, а шта ће бити после, не знамо", истиче секретарка МЗ „Вељко Влаховић” Марија Јанковић.
Муку са водом за пиће муче Орловаћани. Имали су један артерски бунар у центру села, са ког се носила вода. Сад се покварио, а пара за поправку нема, објаснила је секретарка МЗ Орловат Јелена Тарајић Остојић.
Орловаћани имају три јавне чесме, али прикључене су на водовод, што значи да је вода истог квалитета као и она у кућама. Поједина домаћинства која се баве сточарством имају своје артерске бунаре. Има бунара и у атару, избушених у последњој акцији Градске управе Зрењанин.
И мештани Банатског Деспотовца, како су нам рекли у месној заједници, пију воду из водовода. Чесме немају, а ни бунаре, па им ништа друго не преостаје осим – вода из водовода или она куповна. Према ономе што кажу надлежни, на систем новог постројења за пречишћавање воде прво ће бити прикључен град, а онда у неком другом таласу и насељена места.