ДВОРЦИ ВОЈВОДИНЕ У средњем Банату преживело девет старих здања

Дворци на територији Баната углавном спадају у тип пољских двораца који су изграђени ван урбаних насеља и по правилу су окружени економским зградама, чија је улога била омогућавање функционисања имања током целе године. Дворци су служили за становање, али из њих су власници и управљали имањима.

Виши стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанина историчар културе Бојан Којичић појашњава да је мађарски назив за дворац, каштељ, латинског порекла и означава самостални објекат који својим спољашњим изгледом указује на привилегован положај власника. А у односу на њихов садашњи власнички статус је различито стање у коме се сада налазе.

Неки од двораца опсталих на територији северног Баната на подручју општина Нови Бечеј, Сечањ, Нова Црња, Житиште и Зрењанина су у релативно добром стању јер имају власнике и станаре, а поједини су напуштени и пропадају јер нико о њима не брине.

„Дворци који су напуштени су у лошем стању, практично руине. Шта ће бити са њима то се још не зна и све зависи од тога када ће се решити власничка питања, у поступку реституције или су предмет будуће продаје, а велико је и питању има ли заинтересованих за њих, пошто је реч о огромним здањима којима треба дати неку нову функцију“, указује Којичић.

Банатска равница је била плодно тло за “ницање” двораца, тако да су на мапи средњег Баната били знатно бројнији. Којичић се бавио пописивањем и судбином здања која су пропала и порушена, а према његовим речима било их је бар исто толико колико их је и опстало, можда и више, али се зна за оне о чијем постојању има писаних трагова и пожутелих фотографија. 

Дворци који су опстали у средњем Банату су после Другог светског рата имали различите функције, од тога да су у њих биле смештене школе, болнице и разни домови, а временом су те институције пресељене у друге објекте или више не постоје, па ти дворци пропадају. Статус споменика културе од великог значаја имају дворац племића Ласла Карачоњија од Беодре у Новом Милошеву, на подручју општине Нови Бечеј, и дворац Данијел у Конаку у сечањској општини у коме је смештена Основна школа “Вук Караџић”.

Већи број двораца има статус културног добра, попут Соколца у околини Новог Бечеја, здања Рохонци на Бисерном острву код Новог Бечеја који је у поступку реституције и Каштела у Ечки у коме се налази репрезентативни хотел, где одседају ловци и елитни гости, а “попуњава” се и културним манифестацијама.

У Банатском Двору преостало здање је остатак некадашњег дворца Роберта Регендорфа који је касније био власништво грофа Андрије Чекоњића.  Већи део дворца је срушен 1918. године, а до пре неколико година у преосталој згради се налазила администрација пољопривредне задруге. Према регистру заштићених културних споменика културе стављена је prеthodna заштита, али према мишљењу стручњака остаци дворца Чекоњић немају елемената да се прогласе за културно добро.

Тренутно су два дворца у поступку утврђивања за културно добро, од којих је најмлађи дворац Нојхаузен у Српској Црњи уз границу са Румунијом, грађен у време Другог светског рата, у одличном стању јер се одржава и користи се као мотел са рестораном. Дворац Хертеленди-Бајић у Бочару у је лошем стању. У њему се некада налазила школа, једно време је у њему била дискотека, али сада већ годинама зврји празан и пропада, али уколико се утврди као културно добро има шансе за даљи живот.

За други дворац у Бочару Хертеленди-Бајер где је у поступку prеthodna заштита, позната је афера у вези проневере средстава за његову обнову, иако је обнова здања у стилу сецесије почела као једна дивна прича, да се претвори у дом за децу са посебним потребама, па  треба сачекати како ће се и та прича окончати.

„Један од највећих двораца на овом подручју, па и у Војводини је дворац Карачоњи у Новом Милошеву, где су постојала два дворца браће од којих је један срушен. За дворац Ласла Карачоњија који је опстао има највише наде да ће се нешто десити, јер у локалној заједници Новог Милошева и самоуправи општине Нови Бечеј постоје људи који се ангажују, имају визију и раде одличне ствари водећи рачуна о културном наслеђу у њиховој средини“, указује Којичић. 

Дворац Карачоњи већ више година нема никакву намену и празан је, а ту је некада била смештена хемијска фабрика “Хином”, када су и настала извесна оштећења.

„Радили смо пре неколико година један озбиљан геотехнички елаборат са комплетном анализом стања дворца са свим могућим статичким прорачунима, чак смо дали на анализу и порозност цигле и сондажу темеља. Урађен је одличан пројекат и једног дана када се стекну услови има планова да се дворац Карачоњи ревитализује и да пружи одговарајуће туристичке садржаје. Верујем да ће се то реализовати, имајући у виду да су завршени и радови на обнови старог житног магацина који се налази преко пута и био је некада у поседу Карачоњија. Дворац Карачоњи је заиста монументалан и верујем да ће имати срећну будућност. У овом, али и другим случајевима, све зависи од локалне заједнице која би требала да покрене причу“, предочава Којичић.

Текст и фото: М. Митровић