Дуња симбол богате јесени
ВЛАДИМИРОВАЦ: За многе је јесен, са својим топлим бојама и богатим плодовима, најлепше доба у години, а чланице Удружења „Вредне руке Баната” већ пет година заредом организују манифестацију „Дуња – богатство јесени” посвећену јесењим навикама и зимници.
Председница Викторија Секешан рече да је ово прилика да се на изложби негују и промовишу традиције наших предака. Својом лепотом, мирисом и богатством укуса дуња представља симбол јесењих плодова.
- У ових пет година, прикупили смо знања наших бака о томе како се некад лепо и богато и дуже живело, здравије хранило са воћем и поврћем без хемикалија. Зимница се спремала да траје све до пролећа и то без адитива. Све је ове јесени мирисало на печену паприку и ајвар, вратили смо се неким заборављеним навикама у исхрани. Овде су своју зимницу изложиле жене из бројних села јужног Баната, али и причале о својим искуствима сопственим искуствима, размењивале рецепте и то нам је драгоцено у ширењу свести о значају здраве исхране – каже агилна Владимировчанка.
Мира Бошковић из Банатског Карловца донела је на изложбу више врста слатког и компота од дуња са орасима, медом...Снежана Баба из Удружење „Новосељанке“ поносна је на домаћи хлеб по рецепту баке, а Марија Ружан из Алибунара показала је мини шпајз са зимницом. Удружење „Доловке“ ту је било са већ чувеним и награђиваним штрудлама са маком, орасима, пемезом од дуња...Драгана Пејчић пожалила се на загађења која излазе из панчевачких индустрија, а преносе се на воду и земљиште.
Виолета Бунда из Владимировца окачила је прелепе ћилиме изаткане пре сто и више година. Рече да их држи као украс на зиду, нико се са њима више не покрива, али они зими греју, а лети хладе. Било је доста везених, плетених чарапа, прслука, огртача, али и чипкастих столњака, рекоше да је то поново у моди. Овде су биле и жене Житковнице крај Великог Градишта, ово им је треће гостовање у Банату. Наталија Јанковић рече да су донеле да покажу осам народних ношњи које се још понекад о слављима облаче. Све је од вуне, памука, ручно везено, благо за етно музејску поставку.
Текст и фото: Р. Јовановић