Драгиша Коснић и у 67. години активан на фудбалском терену

У „Пролетеру“ је почео, у том клубу планира и да заврши фудбалску каријеру, која, са тренерским епизодама, траје невероватне 52 године. Само што је прве кораке начинио у тада реномираном фудбалском клубу у граду на Бегеју, у зрењанинском „Пролетеру“, који је био име од респекта на југословенском простору.

-Каријеру сам почео у пионирима „Пролетера“ 1968. године, а већ 1972. играо сам за први тим, у време када је била жестока конкуренција и када је клуб стекао прволигашки статус. После тога прешао сам у зрењанински „Раднички“, а 1977. године у Борово. Следећи корак био је поновни повратак у „Пролетер“, у време када се клуб борио за поновни улазак у Прву лигу Југославије. „Пролетер“ је 1978. године избацио сплитски „Хајдук“ из Купа, а ја сам доживео тешку повреду, прелом обе потколенице – прича Драгиша Коснић у даху.

Опоравак је трајао две године, па нико није ни помишљао да се Коснић може вратити на фудбалски терен. Нико осим њега самог.

- Почео сам са тренинзима и од пролећа 1981. године одиграо сам 33 од 34 утакмице које је клуб играо. До 1985. уписао сам 100 утакмица за први тим „Пролетера“, само након повреде – наводи Драгиша.

Он је тада решио да се повуче, преузео је обавезу да тренира ниже категорије у „Пролетеру“, а потом и мање сеоске клубове. Уписао је део фудбалског стажа и у „Билећанину“ из Сечња, где је био тренер, а по потреби и играч. После тога је као тренер увео „Русанду“ из Меленаца у Војвођанску лигу, обезбедио је опстанак клубу из Банатског Карађорђева, прешао у Равни Тополовац, па потом и у Честерег, где је био и тренер и играч. На крају је 1999. године, након поновног активирања клуба у Међи, заиграо и за њих. Од тада је прошло више од две деценије, а Коснић и даље носи дрес „Пролетера“, само сада оног из Међе.

Последњу утакмицу одиграо је ове године, против Рохама из Нове Црње. Сада му следи наступ против Честерега. На питање, има ли неки режим тренинга, Коснић одговара да нема.

-Моје физичке активности су радови око домаћинства, шетња и игре са ветеранима, које не пропуштам. И то је све, а имам природну кондицију и издржљивост. Не могу млади да трче колико ја могу - вели Драгиша.

Као куриозитет може се навести податак да је његов син Вид, који је наступао за Омладински фудбалски клуб „Клек“, решио да прекине каријеру.

-Он је решио да окачи копачке о клин, али ја се још не предајем. Играћу док год ми то буде задовољство – обрећава Драгиша, који ће 2. јануара 2021. напунити 67 година.

Жељко Балабан