Dragiša Kosnić i u 67. godini aktivan na fudbalskom terenu

U „Proleteru“ je počeo, u tom klubu planira i da završi fudbalsku karijeru, koja, sa trenerskim epizodama, traje neverovatne 52 godine. Samo što je prve korake načinio u tada renomiranom fudbalskom klubu u gradu na Begeju, u zrenjaninskom „Proleteru“, koji je bio ime od respekta na jugoslovenskom prostoru.

-Karijeru sam počeo u pionirima „Proletera“ 1968. godine, a već 1972. igrao sam za prvi tim, u vreme kada je bila žestoka konkurencija i kada je klub stekao prvoligaški status. Posle toga prešao sam u zrenjaninski „Radnički“, a 1977. godine u Borovo. Sledeći korak bio je ponovni povratak u „Proleter“, u vreme kada se klub borio za ponovni ulazak u Prvu ligu Jugoslavije. „Proleter“ je 1978. godine izbacio splitski „Hajduk“ iz Kupa, a ja sam doživeo tešku povredu, prelom obe potkolenice – priča Dragiša Kosnić u dahu.

Oporavak je trajao dve godine, pa niko nije ni pomišljao da se Kosnić može vratiti na fudbalski teren. Niko osim njega samog.

- Počeo sam sa treninzima i od proleća 1981. godine odigrao sam 33 od 34 utakmice koje je klub igrao. Do 1985. upisao sam 100 utakmica za prvi tim „Proletera“, samo nakon povrede – navodi Dragiša.

On je tada rešio da se povuče, preuzeo je obavezu da trenira niže kategorije u „Proleteru“, a potom i manje seoske klubove. Upisao je deo fudbalskog staža i u „Bilećaninu“ iz Sečnja, gde je bio trener, a po potrebi i igrač. Posle toga je kao trener uveo „Rusandu“ iz Melenaca u Vojvođansku ligu, obezbedio je opstanak klubu iz Banatskog Karađorđeva, prešao u Ravni Topolovac, pa potom i u Čestereg, gde je bio i trener i igrač. Na kraju je 1999. godine, nakon ponovnog aktiviranja kluba u Međi, zaigrao i za njih. Od tada je prošlo više od dve decenije, a Kosnić i dalje nosi dres „Proletera“, samo sada onog iz Međe.

Poslednju utakmicu odigrao je ove godine, protiv Rohama iz Nove Crnje. Sada mu sledi nastup protiv Česterega. Na pitanje, ima li neki režim treninga, Kosnić odgovara da nema.

-Moje fizičke aktivnosti su radovi oko domaćinstva, šetnja i igre sa veteranima, koje ne propuštam. I to je sve, a imam prirodnu kondiciju i izdržljivost. Ne mogu mladi da trče koliko ja mogu - veli Dragiša.

Kao kuriozitet može se navesti podatak da je njegov sin Vid, koji je nastupao za Omladinski fudbalski klub „Klek“, rešio da prekine karijeru.

-On je rešio da okači kopačke o klin, ali ja se još ne predajem. Igraću dok god mi to bude zadovoljstvo – obrećava Dragiša, koji će 2. januara 2021. napuniti 67 godina.

Željko Balaban