Дневник у вишевековном селу Војки: Кад се улаже, тад се и о(п)стаје

Очекујући сличну атмосферу и у Војки, селу у општини Стара Пазова, од самог уласка у ту варшоицу, јер је слободно тако можемо окарактерисати, схватили смо да је реч о насељу у које се инфраструктурно улаже, где су скоро сви запослени, одговара им да остану у свом крају, док има и оних који се радо досељавају. Управо због тога, број мештана им се увек „врти” око 5.000, док их је, памте старији Војчани, некад било и више.

- Мени је драго што сте дошли у наше место, лепо је кад се пише о селима - дочекује нас топлим речима председник Савета Месне заједнице Војка Љубан Скопљак, који је на тој позицији већ осам година и, како тврди, све му се обистинило што је желео да уради у свом месту. - Могу да вам кажем да је приметно и задовољство самих мештана, виде да се нешто мења. Нарочито кад имамо у виду да у нашој земљи многа села одумиру, напросто нестају, а Војка је место које живи у сваком погледу.

У недоумици колико да хвали достигнућа Месне заједнице, али и самих Војчана који су поприлично сложни, Скопљак ипак одлучује да нам детаљно дочара суживот у том месту.

- Највише волим кад чујем од мојих мештана кад кажу да се Војка променила и да помало личи на неки градић - поносан је председник Савета. - Реконструисали смо центар насеља у ком имамо 200 паркинг места, уредили смо аутобуско стајалиште, пешачке стазе смо проширили и поплочали бехатоном, склонили смо електро-стубове, а високо-напонску мрежу смо поставили испод земље. У целом селу смо урадили лед расвету, уредили смо зелене површине и посадили дрвеће, док смо у строгом центру села обновили споменик палим Војчанима у prеthodnim ратовима. Уз помоћ јавно-приватних партнерстава смо асфалтирали преостале улице у селу, тако да сад свих 36 улица има решено то питање. А на добром смо путу да решимо и канализацију...

Почиње сезона сетве, па је тако и пољоапотека у Војки вечито пуна муштерије. Траже семена, ђубриво, алат, све што је потребно једном домаћинству, каже нам продавачица Сања Симетић, самохрана мајка троје деце. А то су увек и актуелне теме кад се комшије окупе на центру на партију трача.

- Трудимо се, радимо, сналазимо - каже рођена Војчанка, која је у Сатрој Пазови завршила средњу пољопривредну школу. - Своју децу учим да буду вредна, поштена, да не лажу, да буду добро људи и ученици, како би успели у животу.

Војка се први пут спомиње у документима из 1416. године, у књизи мађарског писца Чонкија, и то као насеље насред пута које има бројне ветрењаче. Има неколико легенди о томе како је село добило име, али је највероватнија она која каже да је власник биртије у коју су свраћали бројни војници имао ћерку која се звала Војка.

Најмлађим мештанима Војке све је потаман. Како су нам Ивана Јовановић и Немања Инђић, ученици шестог разреда основне школе „Милан Hayić” која постоји од 1946. године и броји 390 ђака, у свом селу ништа не би мењали јер им је све, гле чуда - супер! Јест’ да се мање друже због пандемије, али зато „дигитална комуникација гори”. Ивана због короне не иде на тренинге одбојке, док Немања на фудбал одлази редовно, као да се ништа не дешава. С обзиром на то да у селу имају све што им је потребно, до Старе Пазове оду једном месечно, а радо угошћавају другаре из околних места. А симпатије? Намају их, још увек... А да ли неко њих симпатишу. Е, то не знају...

Када су реконструисали центар, тад су у том делу и одрадили део канализације како касније не би морали све да разваљују и поново копају. Исто тако, гас су одавно увели и мештани се константно прикључују, док је у току и решавање водовода који дуго није био споран јер се под Војком налази извориште живе воде. Међутим, застареле цеви почињу да праве проблем, те се већ неко време решава и више од половине Војке добило је нов водовод.

- Једне године смо урадили бунар са потисним цевима до центра насеља и прикључили виталне објекте попут школе, Дома културе и Месне заједнице, Дома здравља и цркве. Имамо притисак грађана да радимо и више, и ове године планирамо да завршимо још две улице, једноставно морамо да радимо етапно. Ипак је реч о великим средставима... Предрачунска вредност свих радова је 299 милиона динара, па новац повлачимо из локалне смаоуправе, покрајине, Републике, а качимо се и мало на разне конкурсе са стране - каже Скопљак.

У протеклом периоду су средили и ограду око гробља, проширили га на још један део земљишта, урадили су капелу уз помоћ донације једног мештанина који је живео у Америци, док су успели и да среде фасаду и унутрашњост локалне цркве светог Николаја, „лепотице у центру”. Не треба заборавити ни да су у дворишту основне школе поставили монтажно-демонтажну бину са столицама, док су летњу позорницу сместили у двориште код Дома здравља које је такође реконструисано и споља и изнутра.

- Сад ћу вам рећи и о недостацима, да не буде да се само хвалимо - упозорава нас наш саговорник. - Нашем месту недостаје вртић, предшколска установа. Наши малишани иду у два објекта, у школу и у један приватан објекат. Радимо у том правцу, уз помоћ локалне самоуправе, нашли смо простор, урадили смо идејни пројекат, а сад тражимо средства. Ове године ћемо да одрадимо још део водовода и надам се да ћемо заменити део столарије у Дому културе, јер ако се не одржава и не поклања пажња, време чини своје.

Како добијају потврду из локалне самоуправе, Војка је поприлично јака и када је реч о културно-спортским областима. Имају чувену ликовну колонију „Космик арт Љубиша Марић” чија традиција сеже 30 година уназад и бележи интернационалне успехе. Бројне манифестације повод су да се Војчани окупљају и друже, окрећу бика на ражњу и славе живот. И баш зато што су сви вредни и радни, Месна заједница Војка сваког јануара уочи православне нове године додељује признања најистакнутијим мештанима из спорта, привреде, пољопривреде...

Леа Радловачки