Dnevnik u viševekovnom selu Vojki: Kad se ulaže, tad se i o(p)staje

Očekujući sličnu atmosferu i u Vojki, selu u opštini Stara Pazova, od samog ulaska u tu varšoicu, jer je slobodno tako možemo okarakterisati, shvatili smo da je reč o naselju u koje se infrastrukturno ulaže, gde su skoro svi zaposleni, odgovara im da ostanu u svom kraju, dok ima i onih koji se rado doseljavaju. Upravo zbog toga, broj meštana im se uvek „vrti” oko 5.000, dok ih je, pamte stariji Vojčani, nekad bilo i više.

- Meni je drago što ste došli u naše mesto, lepo je kad se piše o selima - dočekuje nas toplim rečima predsednik Saveta Mesne zajednice Vojka Ljuban Skopljak, koji je na toj poziciji već osam godina i, kako tvrdi, sve mu se obistinilo što je želeo da uradi u svom mestu. - Mogu da vam kažem da je primetno i zadovoljstvo samih meštana, vide da se nešto menja. Naročito kad imamo u vidu da u našoj zemlji mnoga sela odumiru, naprosto nestaju, a Vojka je mesto koje živi u svakom pogledu.

U nedoumici koliko da hvali dostignuća Mesne zajednice, ali i samih Vojčana koji su poprilično složni, Skopljak ipak odlučuje da nam detaljno dočara suživot u tom mestu.

- Najviše volim kad čujem od mojih meštana kad kažu da se Vojka promenila i da pomalo liči na neki gradić - ponosan je predsednik Saveta. - Rekonstruisali smo centar naselja u kom imamo 200 parking mesta, uredili smo autobusko stajalište, pešačke staze smo proširili i popločali behatonom, sklonili smo elektro-stubove, a visoko-naponsku mrežu smo postavili ispod zemlje. U celom selu smo uradili led rasvetu, uredili smo zelene površine i posadili drveće, dok smo u strogom centru sela obnovili spomenik palim Vojčanima u prethodnim ratovima. Uz pomoć javno-privatnih partnerstava smo asfaltirali preostale ulice u selu, tako da sad svih 36 ulica ima rešeno to pitanje. A na dobrom smo putu da rešimo i kanalizaciju...

Počinje sezona setve, pa je tako i poljoapoteka u Vojki večito puna mušterije. Traže semena, đubrivo, alat, sve što je potrebno jednom domaćinstvu, kaže nam prodavačica Sanja Simetić, samohrana majka troje dece. A to su uvek i aktuelne teme kad se komšije okupe na centru na partiju trača.

- Trudimo se, radimo, snalazimo - kaže rođena Vojčanka, koja je u Satroj Pazovi završila srednju poljoprivrednu školu. - Svoju decu učim da budu vredna, poštena, da ne lažu, da budu dobro ljudi i učenici, kako bi uspeli u životu.

Vojka se prvi put spominje u dokumentima iz 1416. godine, u knjizi mađarskog pisca Čonkija, i to kao naselje nasred puta koje ima brojne vetrenjače. Ima nekoliko legendi o tome kako je selo dobilo ime, ali je najverovatnija ona koja kaže da je vlasnik birtije u koju su svraćali brojni vojnici imao ćerku koja se zvala Vojka.

Najmlađim meštanima Vojke sve je potaman. Kako su nam Ivana Jovanović i Nemanja Inđić, učenici šestog razreda osnovne škole „Milan Hayić” koja postoji od 1946. godine i broji 390 đaka, u svom selu ništa ne bi menjali jer im je sve, gle čuda - super! Jest’ da se manje druže zbog pandemije, ali zato „digitalna komunikacija gori”. Ivana zbog korone ne ide na treninge odbojke, dok Nemanja na fudbal odlazi redovno, kao da se ništa ne dešava. S obzirom na to da u selu imaju sve što im je potrebno, do Stare Pazove odu jednom mesečno, a rado ugošćavaju drugare iz okolnih mesta. A simpatije? Namaju ih, još uvek... A da li neko njih simpatišu. E, to ne znaju...

Kada su rekonstruisali centar, tad su u tom delu i odradili deo kanalizacije kako kasnije ne bi morali sve da razvaljuju i ponovo kopaju. Isto tako, gas su odavno uveli i meštani se konstantno priključuju, dok je u toku i rešavanje vodovoda koji dugo nije bio sporan jer se pod Vojkom nalazi izvorište žive vode. Međutim, zastarele cevi počinju da prave problem, te se već neko vreme rešava i više od polovine Vojke dobilo je nov vodovod.

- Jedne godine smo uradili bunar sa potisnim cevima do centra naselja i priključili vitalne objekte poput škole, Doma kulture i Mesne zajednice, Doma zdravlja i crkve. Imamo pritisak građana da radimo i više, i ove godine planiramo da završimo još dve ulice, jednostavno moramo da radimo etapno. Ipak je reč o velikim sredstavima... Predračunska vrednost svih radova je 299 miliona dinara, pa novac povlačimo iz lokalne smaouprave, pokrajine, Republike, a kačimo se i malo na razne konkurse sa strane - kaže Skopljak.

U proteklom periodu su sredili i ogradu oko groblja, proširili ga na još jedan deo zemljišta, uradili su kapelu uz pomoć donacije jednog meštanina koji je živeo u Americi, dok su uspeli i da srede fasadu i unutrašnjost lokalne crkve svetog Nikolaja, „lepotice u centru”. Ne treba zaboraviti ni da su u dvorištu osnovne škole postavili montažno-demontažnu binu sa stolicama, dok su letnju pozornicu smestili u dvorište kod Doma zdravlja koje je takođe rekonstruisano i spolja i iznutra.

- Sad ću vam reći i o nedostacima, da ne bude da se samo hvalimo - upozorava nas naš sagovornik. - Našem mestu nedostaje vrtić, predškolska ustanova. Naši mališani idu u dva objekta, u školu i u jedan privatan objekat. Radimo u tom pravcu, uz pomoć lokalne samouprave, našli smo prostor, uradili smo idejni projekat, a sad tražimo sredstva. Ove godine ćemo da odradimo još deo vodovoda i nadam se da ćemo zameniti deo stolarije u Domu kulture, jer ako se ne održava i ne poklanja pažnja, vreme čini svoje.

Kako dobijaju potvrdu iz lokalne samouprave, Vojka je poprilično jaka i kada je reč o kulturno-sportskim oblastima. Imaju čuvenu likovnu koloniju „Kosmik art Ljubiša Marić” čija tradicija seže 30 godina unazad i beleži internacionalne uspehe. Brojne manifestacije povod su da se Vojčani okupljaju i druže, okreću bika na ražnju i slave život. I baš zato što su svi vredni i radni, Mesna zajednica Vojka svakog januara uoči pravoslavne nove godine dodeljuje priznanja najistaknutijim meštanima iz sporta, privrede, poljoprivrede...

Lea Radlovački