Дневник у Шишатовцу: Село легенди и воде која прочишћава

- Е, па Црно дете је прича, као што можете да видите на интернету - заукава се да нам одговори једанаестогодишњи мештанин Душан, који је име добио по Душану Силном. - То је смишљена легенда, прича, ал’ мислим да то не постоји. Оно је, ваљда, било неко дете које је остало без родитеља и нашло се овде. Не знам више ништа о њему.

И можда нема неких информација о том Црном детету којег се сви помало плашимо, али у Шишатовцу, пак, постоји много страшније биће за које нисмо ни знали!

- Има још једна легенда о једном старијем човеку који живи овде и има око 40 година - објашњава нам Душан. - Он се зове Кобац и деца га се плаше, јер их он отима и заробљава. Кад хоћете да смирите дете, само му кажете: „Доћи ће Кобац и украшће те!” Он живи на крају села, даље у шуми, а можете и видети његов потпис код чесме манастира Шишатовац. Па, ја га се не плашим, мислим да је то легенда.

Иако је и даље мистерија ко је, онда, исписао име Кобац у бетону, мудри и паметни Душан верује да је то урадио неко ко је, уствари, неваљао, а жели да заплаши друге који су неваљали.

Али, да пређемо на веселије теме. Или, макар, мање страшне...

Шишатовац има око 100 становника и то са „оним викендашима” и кућама „једном тамо, једном ’намо”, како нам је рекао деда Живан Мирковић, који нам више о свом родном месту и није умео каз’ти.

Основну школу „Слободан Бајић Паја” похађа свега петоро деце од првог до четвртог разреда. Имају фудбалски терен, али немају тренера, па се малишани сами окупљају и играју чега стигну.

- Није ме ни занимало, па нисам ни испитив’о одакле су моји дошли, али мислим да ми је прандеда дош’о из Бачке - смеје се деда Жика. - Немам вам шта занимљиво испричати, по цео дан сам код куће. Али ето, комшилук је добар, немам лоше речи за ово село. Сви се супер слажемо и увек се помажемо. Млади су отишли, а ми смо оматорили и постали онеспособљени.

Срећа је да немају сви млади жељу да напусте Шишатовац. Напротив. Наши најмлађи саговорници, Душан и његова седмогодишња сестра Марија, воле што живе у селу и планирају да заувек у њему и остану.

- Како да вам објасним, јесам ја одавде од рођења, али сам ишао у град на неколико дана па знам како је тамо - каже Душан. - Овде ми се највише допада природа, има много зеленила, много је живахније и ваздух је чистији. Кад завршим четврти разред, мораћу да путујем у школу у Сремску Митровицу. Жао ми је због тога јер ћу се одвојити од својих другара који су овде. Волео бих у Шишатовцу да одрастем и имам своју породицу.

Основну школу „Слободан Бајић Паја” похађа свега петоро деце од првог до четвртог разреда. Имају фудбалски терен, али немају тренера, па се малишани сами окупљају и играју чега стигну. Будући да им је школа мала, немају простор за фискултурну салу, те вежбају у учионици.

- Нису је лепо изградили, није било пара да се лепо изгради - уверава нас наш млади саговорник.

Ипак, да се не улаже у то село или да нема никакве иницијативе - није истина. Како нам је Душан испричао, његови родитељи су започели породични посао, односно, осмислили су да поред школе направе кафић где ће туристи, који долазе у Шишатовац на свеж ваздух, имати прилику да “поседе, попију кафу и поједу сендвич”, а “тамо на планини ће бити одмаралиште за рехабилитацију”. Биће као нека бања, објашњава млађани Шишатовчанин.

А где треба да буде бања, мора да има воде! У Шишатовцу постоје два манастира - један по којем је село добило име, а други је манастир Петковица, и оба имају чесму са изворском водом. Питате се која је лепша? Па, како коме...

- Кад идем да прошетам, онда узмем воду овде код Шишатовца, али ми је лепша она код Петковице, не зато што је моја баба тамо игуманија, већ зато што, кад попијем ту воду, осећам се здравије и прочишћено, као да има више минерала и гвожђа - каже Душан, а ми схватамо да је то истина јер не би био толико паметан и мудар да не пије много ту воду. С друге стране, његова сестра Марија ипак више воли шишатовачки извор. - Заборавио сам да вам кажем нешто о тој води! Људи из града дођу овде да је сипају!

Леа Радловачки

Фото: С. Шушњевић