„ДНЕВНИК” У СЕЛУ НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА – РАБЕ Кућа на тромеђи до 6.000 евра

Па, врло мало тога – тридесетак кућа (од којих је половина у једва препознатљивом издању, док у другој половини живи 60 мештана), гробље, Музеј „Тромеђа“ (који је углавном затворен јер нема посетилаца), прекривено археолошко налазиште усред атара, гранични прелаз са Мађарском од ког се протеже дупла жичана ограда, као и гранични камен као обележје поменуте тромеђе.

– Нажалост, наше село умире и за неких 50 година потпуно ће нестати – каже са сетом у гласу председник Савета Месне заједнице Мајдан-Рабе Михок Куцора Алекс, додајући да му је, као детету, било незамисливо да ће његово место доживети овакву судбину. – Кад сам био дете, било нас је 15 вршњака, а сад у Рабеу има свега петоро малолетних. Многи су се одселили у градове и иностранство, ја сам имао срећу да сам добио посао наставника у Новом Кнежевцу, јер да нисам, вероватно бих и ја отишао.

Како наш саговорник истиче, једини спас за село види у граничном прелазу, али само ако би он почео да ради 24 часа, уместо од 7 до 19 сати. Такође, тренутно се гради и прелаз Мађарска-Румунија, што би могло значајно да допринесе бољитку.

– Из неког разлога наши људи не користе ту погодност што смо на граници, јер могли би да иду да раде у Мађарску – додаје Михок Куцора Алекс. – Мештани се баве ратарством и сточарством, а неколико њих иде у град да ради. Кад је реч о сточарима, мало их је и држе музне краве, а породице које су имале краву-две, све су продали. Од ратарских култура узгајају се пшеница, јечам, кукуруз, уљана репица, док су се некад сејали и лук и црвена паприка, али тога више нема јер нема довољно киша. Цене репроматеријала нас убијају, јер ако нешто и роди, не можемо да продамо за толико пара колико нам треба за живот...

На сву наведену муку, у Рабеу се мало и улаже. Јер, како то обично бива, мало село са мало становника значи много разлога да се не троши новац за нешто што „нема ко да користи“. Ипак, село добро стоји кад је реч о путној инфраструктури, али чекају да им се коначно реши водоводна мрежа на којој су чести кварови, као и завршетак гасовода који се развлачи по целој општини.

– У Рабеу је најлепши, а то могу да кажем тек сад, јер пре две године нисам могао, мир! Пре две године смо имали озбиљних проблема са мигрантима, било их је хиљаду у наша два села. Појављују се и сада али се не примећује да су ту. Док су им граничари дозвољавали да се уселе у запуштене куће, тада смо имали проблема, а сад им није дозвољено, па су само у пролазу, те се задрже можда један дан у селу – наглашава наш саговорник, док се на терену може приметити колико су куће руиниране њиховим немаром који је докрајчио оно што је зуб времена још раније започео.

На свега неколико стотина метара од Рабеа, усред атара, налази се мало археолошко налазиште које је први пут доживело ископавања крајем 19. века. Још тада су откривене основе кућа из периода бронзаног доба, као и део некрополе са седам гробова из средњег века.

Наиме, реч је о локалитету Сигет Анка, на ком је пронађено утврђено насеље на површини од 20 хектара. Од 1997. године ово налазиште је непокретно културно добро, а тренутно је прекривено најлоном, преко ког су потом нанети слојеви земље, који чувају ушушкану историју до неког наредног истраживања.

Осим мира, безебдности и чистог ваздуха, у Рабеу се живи као у једној великој породици – сви знају све о свакоме, а помажу се међусобно колико су у могућности, „јер другачије не иде“. Како и аутобуса има само кад оно мало ђака иде у школу (у Мајдан у ниже разреде, а потом у Нови Кнежевац), када мештанима, нарочито старијима, треба лекар, апотека, радња или било који повод да оду до суседног села или „града“, могу да рачунају на човека који је задужен да их вози где год треба, што је део пројекта „Сеоско повереништво“, које финансира Савез војвођанских Мађара.

– Када је реч о манифестацијама, имамо Славу села средином јула, као и Зимски бал. Неколико нас тренира фудбал у ФК „Тромеђе“ или игра фолклор у КУД-у „Вадвирагок“, а све то је у Мајдану. Такође, преко ИПА пројекта са Румунијом смо прошлог августа отворили Музеј „Тромеђа“, у којем су изложене старине из села, шибице, ношње, предмети, новине, фотографије... Међутим, та зграда припада Министарству пољорпивреде и ми бисмо желели да је преузмемо на локалну самоуправу или Месну заједницу, јер је свакако ми и одржавамо – вели Михок Куцора Алекс, додајући да се врата музеја отварају најављеним посетама.

За оне којима је оваква слика и прилика живота у Банату примамљива, могу да је реализују за мале новце – максимално за 6.000 евра по кући.

Леа Радловачки