ДНЕВНИК У НЕУЗИНИ Улице асфалтиране, буши се бунар, зида капела…

Ал’ не дајте се заварати, дајте јој шансу и убрзо ће вас разуверити, јер Неузина је, заправо, пуна живота, нарочито ако у њу залутате радним данима у току преподнева.

- Није тако лоше као што изгледа – прве су речи нашег домаћина председника Савета Месне заједнице Александра Марчићева. – Ето, сви путеви су нам асфалтирани, можда је остало још неколико стотина метара попречних улица да урадимо, али то је сад у пројекту. Бушимо и нови бунар, гради се ко Скадар на Бојани, са све кућицом и пумпом за воду. Зидамо и капелу на православном гробљу и то донацијом мештана и добровољним радом, а ко не може на тај начин да допринесе, тај доноси пиће и колаче. Тако да, овде су људи такви да желе да помогну и сви лепо функционишемо, без обзира на то што смо село у ком живе Срби, Мађари и Роми.

У Неузини тренутно преспава до 900 људи, а по недавном попису на неузинској адреси је пријављено чак 1.035 особа, што је за око 200 мање него пре 11 година. Како Марчићев у шали каже, будући да су многи отишли у иностранство, тако је „пола Неузине у Бечу”. А како се смањује становника, тако и сточни фонд још брже опада.

- Рецимо, пре десетак година су 103 домаћинства имала бар по једну краву, а сад је нас 22 који се бавимо тиме. Такође, и свиња је некад било баш много у селу, било је више од 150 приплодних крмача, сад их има 30. Истина је да имамо доста пашњака, али нема чобана који би чували овце, па је тако раније било неколико хиљада оваца у Неузини, сад не знам да ли их има 100 у целом селу – набраја Марчићев.

А празне куће – не зна им се тачан број. Додуше, није лако ни наћи неку на продају, јер или није за становање, или само чека свог власника из иностранства да се врати. Ипак, у ОШ „Браћа Стефановић” не мањка деце, па их је тренутно стотинак, али мањка простора и активности за бављење спортом. Ипак, чега не мањка у Неузини, то је кафана!

- Наравно да имамо кафану и то стару, са правим кафанским шмеком, дрвеним столицама и карираним столњацима, где газда седи у кафани и увек је расположен за причу – каже нам наш саговорник док покушава да пронађе слободно место на паркингу не би ли нас уверио у поменути кафански шмек.

И заиста, дрвене столице, не баш толико аутентични беж гумени столњаци, али ипак су карирани, еротски и четнички постери на све стране, фотографије са пецања, Хело Кити распоред часова кад је време попити ракију, кад кафу ил’ пиво, препарирана глава дивље свиње са наочарима и, оно чему смо се највише обрадовали – билијарски сто за којим се увек чека ред за партију.

А шта је најлепше у Неузини, макар из мушког угла, веле – мир, могућности да се иде на пецање, купање, нема криминала, па где оставиш бицикл на улици, ту га и сутрадан нађеш, док са смањењем броја мештана, мање су гужве у кафани, па више нема ни туча.

Текст и фото: Леа Радловачки

Талентовани, али без услова за бављење спортом

Ако питате ученике неузинске осмолетке шта им се највише свиђа у њиховом селу, углас ће вам рећи – све! Исто тако ће вас уверавати и да су добри ђаци, да иду редовно у школу, да се сви лепо друже, да су сложни и талентовани.

- Наша долма, река Тамиш, уопште наша околина и природа, то ми је најлепше у селу – каже ученик шестог разреда Иван Јосиповић, додајући у причи да воли да црта аниме и да репује.

Како смо неколико ђака срели на часу физичког, док су упорно покушавали да сваку лопту усмере ка голићима, упознали смо се и са њиховим наставником Милованом Маговчевићем, који је из Сечња, али предаје у Неузини и у Конаку.

- Лепо је радити са децом, а овде има доста оних који су талентовани, али немају услова за тренирање – каже Маговчевић, с поносом истичући да је недавно неколико ученика имало први пут прилику да учествује на такмичењу из стрељаштва, остваривши запажене резултате на општинском и окружном такмичењу, а потом су се пласирали и на државно. – Чији родитељи имају више могућности, они воде своју децу на тренинге у Сечањ. Зато је овде младима слабија спортска култура и онда морам и ја да учествујем на часовима да би им било занимљивије. Једноставно се мора с њима више радити, морају се усмеравати. Али, какав си ти, таква си у и деца. Данас јесте теже бити наставник јер нема више ауторитета као некад, али како се поставиш, тако ти буде.