ДНЕВНИК У ЈАЗОВУ: Пашњаци, њиве и небо, равно на све стране

Ми кажемо - није тачно! На страну то што ми у њих залазимо јер желимо, а мештани у њима живе јер углавном морају, али свеједно свако и најмање место има своју специфичну атмосферу, аутентичну историју, уређене улице, незаборавно гостопримство. Па је такав случај и са селом Јазово (на мађарском Ходеђхаза) у општини Чока, за које мештани кажу да није ништа другачије од осталих, па самим тим ни лошије. Ипак, једино што им свима сличи јесте чињеница да млади све више одлазе и да је старије становништво оно које остаје.

- У Јазову тренутно реално живи око 500 људи, имамо 43 детета која су у забавишту и у школи, а око 20 њих који су баш мали, што је лепо, али ми имамо проблем што смо једна од три најнеразвијеније општине и кад наша деца заврше школу, гледају да траже добар посао и оду - објашњава нам председник Савета Месне заједнице Јазово Лука Видаковић, додајући да млади највише гравитирају ка Сенти, Кањижи и Ади, док они који одлазе у иностранство бирају Немачку и Аустрију.

Они који су одлучили да остану, а има и таквих, раде по наведеним градовима, али се и махом баве пољопривредом и сточарством.

- Имам мађарски пасош, али не размишљам да одем одавде - каже нам један „Ходеђхазанин” који је желео да остане анониман, али је ипак поделио с нама љубав према свом родном селу.

А осим пашњака и њива, Јазово има и једну фирму - приватни рибњак на поприлично великој површини, где је запослено двадесетак мештана.

- Живимо у Банату, равно је на све стране, имамо пашњака колико хоћете - каже Видаковић, због чега је тло погодно за стоку као и за обрађивање. - На улазу у село је део предвиђен за ситнију стоку, а њиве су нам на излазу из Остојићева јер и то припада нашој месној заједници. Ма, на све стране имамо њиве...

И баш тако опасан атарима, Јазово је такозвано слепо црево, будући да после њега иду опет пашњаци, њиве и небо, тачније Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље”.

Иначе, у том банатском сеоцету до деведесетих година живели су искључиво Мађари, сада има нешто и Срба, али мађарско становништво је убедљиво већонско, има их 98 одсто. Мештани нам кажу да се сви добро слажу јер их све мучи иста мука звана беспарица, због које немају ни честит пут од Остојићева, али што ће се санирати, кад-тад.

- Имамо неке планове за санацију пута, али то је велика инвестиција. С обзиром на све, радићемо га парцијално, а добили смо и чврста обећања од Општине да ће нам улаз у село бити саниран - наводи председник МЗ Јазово.

И док се чека на нов пут, не може се рећи да се у селу ништа није урадило... У протекле три године уредили су зграду Добровољног ватрогасног друштва, уређена је капела, саниране су неке улице у селу, а и сам центар је сада цакум-пакум сређен.

- Са атмосферским водама немамо проблем јер сваке године наше јавно комунално предузеће предузима мере против загушивања канала, обилази где су критичне тачке, продубљује и чисти канале, заиста су ажурни - наглашава Видаковић, док је киша током наше посете стрпљиво сачекала да завршимо са обиласком, па тек онда у крупним капима падала и падала и падала... - За канализацију су изашли велики конкурси и мислим да ће Општина да конкурише за све, а видећемо шта ће добити, ако не, конкурисаћемо ми као Месна заједница. А гас немамо, мислим да постоји само у Чоки.

Када је реч о активностима за време доколице, у Јазову је активно ловачко удружење, удружење жена, мађарски КУД и омладинско удружење. Фудбалски клуб им је угашен пре двадесетак година, те они који желе да се баве спортом морају да иду седам километара до суседног Остојићева. Препоручује се трчање, добро дође као загревање за тренинг... Ипак, у плану је да се преко Општине у Чоки организује тренирање стоног тениса који је поприлично заступљен у том крају.

- Имамо две манифестације: Буч и Дане села. Сад ће нам бити десети Дани села, па буде организован шатор, музика, продаје се храна, буде и велики турнир у кувању рибље чорбе. Нисмо имали рингишпил али смо имали велику кућицу на надувавање и шећерну вуну, разуме се - позива нас наш домаћин да се и сами уверимо у организацију колико крајем јула када ће, ако све буде у реду, радо угостити све љубитеље сеоских прослава.

„Добар дан!” „Јо напот.” „Како сте?” „Ето, видиш...” Заустављамо једну баку док некуд гура бицикл.

- Не можем да терам бицикли, само ако... - и наставља осамдесетогодишња Ержебет Ворго да нам објашњава на мађарском зашто гура а не вози бицикл, показујући на кук, ноге, па у торбу, а од свега смо схватили да она држи бицикл, као што и он држи њу. - Била сам у Немачку, била сам Суботица, радила сам, овде радим али не тако, била сам тамо-’вамо, у кући имам мало башту, ништа више. Сад имам шест унука и шест дедунука, како кажете, праунучад! Добро се живи... Сваки иде ради, тамо-’вамо, иде у Сенту, ни не знам ди... А с комшијама причам, али не идем нигде, пуно сам болесна. Данас сам дошла да уплатим струју и телафон.

За неке мештане Јазова не може да буде лоше све док је пива и друштва. Додуше, није само то довољно. Рецимо, Андраша Чипка радује и то што ће за мање од месец дана, односно након још двадесетак спавања дочекати пензију. Дакле, још двадесетак спавања и пензија!

- Имамо бикове и продајем их, па може да се живи - каже весели Андраш који је родом из оближњег Падеја. - Немам потребу да идем из Јазова. Откуд знам кад сам последњи пут изашао из села... Доста сам ја ишао. Сад још месец дана и пензија. Ај, уздравље!

 Леа Радловачки