Деценија „Зелентарке” у општини Ада: ПРИРОДНЕ ВРЕДНОСТИ за будуће генерације
МОЛ: Десет година је можда велика, а можда и мала бројка, а ако се посматра живот једне непропфитне организације колико траје Удружење за заштиту животне средине „Зелентарка”, може се рећи да је то дуг период. Временом је број чланова и волонтера, заљубљеника у природу варирао, али се одржавао на око хиљаду појединаца различитих старосних доби који су учествовали у бројним акцијама и едукацијама, током ових десет година. Како је за „Дневник” рекао председник организације Ференц Баић, првобитни циљеви су делимично остварени, а у животу удружења појавиле су се и друге активности од јавног значаја.
– Наша организација је основана на иницијативу грађана 2013. године, са циљем да скрене пажњу локалном становништву на значај заштите животне средине – истакао је Баић, рекавши да је нарочито важан и рад са децом, јер је неопходно од малих ногу упознати их са еко – свесним приступом животу. – То смо постизали организујући низ акција попут селективног сакупљања отпада, мапирања природних вредности општине, а покренули смо и органски узгој воћа и поврћа. Дали смо се у размножавање аутохтоних сорти воћа и врста дрвећа, које су скоро заборављене.
Своје почетне активности реализовали су, каже, искључиво од добровољних прилога, донација, финансијске подршке и продајом секундарних сировина. Оно што са поносом истиче је чињеница да грађани, чланови Удружења пензионера Ада и Мол, уз наставнике и ученике основне школе увек учествују у програмима, волонтерском раду и предавањима о очувању природе које организује „Зелентарка”.
Корисно присуство птица
По речима Ференца Баића, активности око заштите птица запазили су и у Мађаркој, те им је упућен позив из „MagyarságHáza” (Куће Мађара), не би ли одржали часове еколошког образовања „Корисност птица које живе у нашем окружењу”, за регионе ван Будимпеште. Радо су испунили захтев у основним школама у матици близу мађарске и српске границе, као што су Морахалом, Мако, Кунбаја и Домасек. Током пандемије, поменута установа је наставила да подржава образовање на српском и мађарском језику у локалним вртићима и основним школама у Ади и Молу.
„Не смемо дозволити да нас карактерише протраћено природно –културно наслеђе и материјализам, већ морамо да чувамо, развијамо и увећавамо наше природне и културне вредности зарад будућих генерација!”, гласи мого ове организације.
– Засукли смо рукаве, те посадили, заменили и залили око 8.000 садница у припремљење јаме поред пута, затим у школским и вртићким двориштима, у оквиру црквених башти и одморишта. – набраја Баић. – Захваљујући конкурсу „БГА”, који смо успешно добили 2019. године, могли смо да купимо пројектор и одговарајуће платно, како бисмо одржали еко презентацију са пројекцијом слајдова „Од семена терминатора до дубоког малча.” Стигли смо до Араче, Резервата природе „Слано Копово” у Новом Бечеју и Меморијалне куће браће Тан у Бечеју. Имали смо могућности да поклонимо школски прибор мађарским, српским и ромским ученицима основне школе у Молу, који су постигли бољи успех.
Важно је напоменути да је сваки програм „Зелентарке” представљен и на мађарском и на српском језику. У Србији има мало сличних цивилних удружења, па желе да буду пример добре праксе другим заједницама.
Једна од новости у свету зелене праксе јесте да се као еколошки значајна површина сматра и земљиште под угаром, тако су искористили два хектара на подручју Парка птица. Већину стабала у близини Тисе чини багрем. У том парковском простору, као и у парковима општине, затим у вртићима и школским двориштима, постављен је велики број кућица за птице, али и за слепе мишеве, златовране и веверице. Кућице не иду без кухиње, те су постављене и зимске хранилице за птице, уз расаднике корисних инсеката.
– Наше даље планове и програме подржавају месне заједнице Ада и Мол и локална самоуправа Општине Ада, захваљујући нашим примерним резултатима, кредибилитету и поузданости – прича Баић. – Раније нисмо имали прилику да реализујемо доста тога због недостатка простора, те нам је Општина Ада уступила изнајмљен објекат, погодан за одржавање предавања, едукативних и културних програма. Од велике важности за будућност „Зелентарке” би било то да имамо посебно земљиште у искључивом власништву наше организације. Ту бисмо желели да размножавамо аутохтоно дрвеће, затим
воћке, око 150 сорти, али и заборављено поврће са ових простора. Идеја нам је да покренемо и одржавамо пермакултурно –демонстрациону башту. Било би веома корисно имати сигурно финансијско покриће за сировине, потребне за прављење јазбине и хранилице које се користе у заштити птица.
Да би програм за младе био на високом нивоу, Ференц тврди да би од велике важности биле мађарске и српске књиге о животној средини и природи, уз школске микроскопе и интерактивне табле. Набавка визуелних помагала би у великој мери могла да помогну у реализацији идеја.
Уз захвалност локалној самоуправи, Баић каже да су захвални сваком појединцу, молским пољопривредницима и предузетницима, Удружењу пензионера, школама, вртићима, за подршку у акцијама „Зелентарке”. Посебну захвалност дугују орнитологу аматеру Ласлу Тоту, чика Лацију. Он је преминуо, али је својим предавањима и колекцијом птица, гнезда, јаја и лептира обогатио програме „Зелентарке”.
Сачувати огрозд и дуд
Пре две године држали су пољопривредницима у Сенти и Фекетићу, предавања на тему аутохтоних воћки из Карпатског басена и са Балкана, њиховог значаја и размножавања. Практичан рад заснивао се на презентацији калемљења и садног материјала.
– У излагању нам је био фокус на размножавању, али и прихватању две заборављене и ретке воћне врсте на нашим просторима, а то су домаћи огрозд и дуд – потврђује Ференц Баић. – Поменуте воћке добро подносе актуелне климатске промене, те смо их засадили у црквеној башти.
Изградивши односе са другим невладиним организацијама попут Удружења баштована Мол, Удружења пољопривредника Сента и Фондације „ПроСциентиаНатурае”, Друштва интелектуалаца браћа Тан, Екобечеја из Бечеја и Рукотворилачког удружења „Розета”, одржали су презентације како својим члановима, тако и члановима других српских организација. Сарадња је остварена и са појединим мађарским удружењима, од којих је Ференц издвојио Удружење за заштиту природе и очување традиције „Гилиган” из Туркеве.
И. Бакмаз
Фото: приватна архива