Decenija „Zelentarke” u opštini Ada: PRIRODNE VREDNOSTI za buduće generacije

– Naša organizacija je osnovana na inicijativu građana 2013. godine,  sa ciljem da skrene pažnju lokalnom stanovništvu na značaj zaštite životne sredine – istakao je Baić, rekavši da je naročito važan i rad sa decom, jer je neophodno od malih nogu upoznati ih sa eko – svesnim pristupom životu. – To smo postizali organizujući niz akcija poput selektivnog sakupljanja otpada, mapiranja prirodnih vrednosti opštine, a pokrenuli smo i organski uzgoj voća i povrća. Dali smo se u razmnožavanje autohtonih sorti voća i vrsta drveća, koje su skoro zaboravljene.

Svoje početne aktivnosti realizovali su, kaže, isključivo od dobrovoljnih priloga, donacija, finansijske podrške i prodajom sekundarnih sirovina. Ono što sa ponosom ističe je činjenica da građani, članovi Udruženja penzionera Ada i Mol, uz nastavnike i učenike osnovne škole uvek učestvuju u programima, volonterskom radu i predavanjima o očuvanju prirode koje organizuje „Zelentarka”.

Korisno prisustvo ptica

Po rečima Ferenca Baića, aktivnosti oko zaštite ptica zapazili su i u Mađarkoj, te im je upućen poziv iz „MagyarságHáza” (Kuće Mađara), ne bi li održali časove ekološkog obrazovanja „Korisnost ptica koje žive u našem okruženju”, za regione van Budimpešte. Rado su ispunili zahtev u osnovnim školama u matici blizu mađarske i srpske granice, kao što su Morahalom, Mako, Kunbaja i Domasek. Tokom pandemije, pomenuta ustanova je nastavila da podržava obrazovanje na srpskom i mađarskom jeziku u lokalnim vrtićima i osnovnim školama u Adi i Molu.

„Ne smemo dozvoliti da nas karakteriše protraćeno prirodno –kulturno nasleđe i materijalizam, već moramo da čuvamo, razvijamo i uvećavamo naše prirodne i kulturne vrednosti zarad budućih generacija!”, glasi mogo ove organizacije.

– Zasukli smo rukave, te posadili, zamenili i zalili oko 8.000 sadnica u pripremljenje jame pored puta, zatim u školskim i vrtićkim dvorištima, u okviru crkvenih bašti i odmorišta. – nabraja Baić. – Zahvaljujući konkursu „BGA”, koji smo uspešno dobili 2019. godine, mogli smo da kupimo projektor i odgovarajuće platno, kako bismo održali eko prezentaciju sa projekcijom slajdova „Od semena terminatora do dubokog malča.” Stigli smo do Arače, Rezervata prirode „Slano Kopovo” u Novom Bečeju i Memorijalne kuće braće Tan u Bečeju. Imali smo mogućnosti da poklonimo školski pribor mađarskim, srpskim i romskim učenicima osnovne škole u Molu, koji su postigli bolji uspeh.

Važno je napomenuti da je svaki program „Zelentarke” predstavljen i na mađarskom i na srpskom jeziku. U Srbiji ima malo sličnih civilnih udruženja, pa žele da budu primer dobre prakse drugim zajednicama.

Jedna od novosti u svetu zelene prakse jeste da se kao ekološki značajna površina smatra i zemljište pod ugarom, tako su iskoristili dva hektara na području Parka ptica. Većinu stabala u blizini Tise čini bagrem. U tom parkovskom prostoru, kao i u parkovima opštine, zatim u vrtićima i školskim dvorištima, postavljen je veliki broj kućica za ptice, ali i za slepe miševe, zlatovrane i veverice. Kućice ne idu bez kuhinje, te su postavljene i zimske hranilice za ptice, uz rasadnike korisnih insekata.

– Naše dalje planove i programe podržavaju mesne zajednice Ada i Mol i lokalna samouprava Opštine Ada, zahvaljujući našim primernim rezultatima, kredibilitetu i pouzdanosti – priča Baić. – Ranije nismo imali priliku da realizujemo dosta toga zbog nedostatka prostora, te nam je Opština Ada ustupila iznajmljen objekat, pogodan za održavanje predavanja, edukativnih i kulturnih programa. Od velike važnosti za budućnost „Zelentarke” bi bilo to da imamo posebno zemljište u isključivom vlasništvu naše organizacije. Tu bismo želeli da razmnožavamo autohtono drveće, zatim

voćke, oko 150 sorti, ali i zaboravljeno povrće sa ovih prostora. Ideja nam je da pokrenemo i održavamo permakulturno –demonstracionu baštu. Bilo bi veoma korisno imati sigurno finansijsko pokriće za sirovine, potrebne za pravljenje jazbine i hranilice koje se koriste u zaštiti ptica.

Da bi program za mlade bio na visokom nivou, Ferenc tvrdi da bi od velike važnosti bile mađarske i srpske knjige o životnoj sredini i prirodi, uz školske mikroskope i interaktivne table. Nabavka vizuelnih pomagala bi u velikoj meri mogla da pomognu u realizaciji ideja.

Uz zahvalnost lokalnoj samoupravi, Baić kaže da su zahvalni svakom pojedincu, molskim poljoprivrednicima i preduzetnicima, Udruženju penzionera, školama, vrtićima, za podršku u akcijama „Zelentarke”. Posebnu zahvalnost duguju ornitologu amateru Laslu Totu, čika Laciju. On je preminuo, ali je svojim predavanjima i kolekcijom ptica, gnezda, jaja i leptira obogatio programe „Zelentarke”.

Sačuvati ogrozd i dud

Pre dve godine držali su poljoprivrednicima u Senti i Feketiću, predavanja na temu autohtonih voćki iz Karpatskog basena i sa Balkana, njihovog značaja i razmnožavanja. Praktičan rad zasnivao se na prezentaciji kalemljenja i sadnog materijala.

– U izlaganju nam je bio fokus na razmnožavanju, ali i prihvatanju dve zaboravljene i retke voćne vrste na našim prostorima, a to su domaći ogrozd i dud – potvrđuje Ferenc Baić. –  Pomenute voćke dobro podnose aktuelne klimatske promene, te smo ih zasadili u crkvenoj bašti.

Izgradivši odnose sa drugim nevladinim organizacijama poput Udruženja baštovana Mol, Udruženja poljoprivrednika Senta i Fondacije „ProScientiaNaturae”, Društva intelektualaca braća Tan, Ekobečeja iz Bečeja i Rukotvorilačkog udruženja „Rozeta”, održali su prezentacije kako svojim članovima, tako i članovima drugih srpskih organizacija. Saradnja je ostvarena i sa pojedinim mađarskim udruženjima, od kojih je Ferenc izdvojio Udruženje za zaštitu prirode i očuvanje tradicije „Giligan” iz Turkeve.        

I. Bakmaz

Foto: privatna arhiva