Дани тиске рибе у Ади: Најбоље се крчка и пржи из љубави
АДА: Списак гурманлука који се могу справљати од рибе упецане у реци Тиси прилично је дуг, а уживање у њиховом конзумирању зна да потраје нарочито на “Данима тиске рибе”, манифестацији која је други пут уприличена у Ади.
Хладовина Рекреационог парка “Адица” била је идеално место да се на окупу нађе чак 189 екипа из пет земаља: Украјине, Словачке, Румуније, Мађарске и Србије, кроз које Тиса тече, док не стигне у загрљај Дунаву.
Сви се слажу да се чорбе и паприкаши најбоље крчкају у бограчима, или пеку риба и други мезетлуци на роштиљу, ако је уз добро дружење и из љубави, али напомињу да на одмет није и ривалство за престиж. Ривале је надмашио Рихард Пожар из Чоке, освојивши велики прелазни пехар, али било је пехара разних фела, које су понели и други мајстори у справљању разних гурманлука.
Циљ манифестације коју је организовало ађанско Удружење грађана чувари природе “Белорепан” је да се афирмишу потенцијали реке Тисе од њеног извора до ушћа. Заменик директора Покрајинског завода за заштиту природе Војводине др Слободан Пузовић наглашава да се долини реке Тисе поклања дужна пажње и да је веома битна прекогранична сарадња, да се река заједно чува, јер доноси много благодети, од воде за пиће и наводњавање и снабдевања рибом.
Сенћанин Бранко Матаруга и његова дружина понели су признање за најуређенији штанд, али и за необично пуњену штуку са печеним терпанима, патуљастим сомчићима који су печени на два начина, а све украшено на дрвеном талу. Једни терпани су поховани, а други печени на палмином уљу. Бранко није откривао одакле је стигло палмино уље, али је штука уловљена на Тиси, а за појачање перкелт је кувао од ћурећих бубаца, а позлатила му се и ракија.
Ми рибари с Тисе познати смо по томе што правимо разне специјалитете од рибе. Без рибље чорбе се не може, а ова пуњена штука је нешто посебно, јер за пуњење уместо пиринча користим кувани просо, а ту је димљена сланина и још понеке шпеције. Трудимо се да што више врста рибе презентујемо, да се не заборави да су људи крај Тисе некада јели доста рибе. Из године у годину рибе је све мање у Тиси, не због тога што је ми рибари изловимо, јер су рибари постојали од давнина, међутим, није било толико загађивача, објашњава Матаруга, коме припомажу супруга Андреа Хорват, кум Бела Саболчки и кумица Анастазија Седлар Саболчки.
Поврх рибљих специјалитета које су они на лицу места справљали посебну посластицу направила је Бранкова ћерка Јела Попадић, житељка Мокрина. Торта је имитација језера, у чамцу рибар забацио удицу и већ уловљени шаран.
Припремили смо се добро, па печемо фашир од рибе. Риба се скува, очисти се од костију, самеље, дода мало сланине и зачина, укус се мало поправља додатком лимуна, па ето нашег специјалитета због којег нас сви хвале. Поред фашира печемо терпане, карасе и другу рибу. Прошле године мој пријатељ Денеш Кењереш је био укупни победник на манифестацији, освојио је велики прелазни пехар, али је овог пута спречен да учествује. Вратио сам прелазни пехар за Аду, а ако га не освојим нека га понесе неко ко заслужи, каже Иштван Фејеш из Мартоноша, у кулинарским круговима познат по надимку Фленко.
Каталин Хуло из Аде сматра да зна добро да зачини рибљу чорбу у бограчу.
Да се рибља чорба може крчкати у бограчу и без потпаљене ватре потврдио је Данијел Букта из Мола, који је чорбу кувао сунчевом енергијом уз употребу соларне параболе. За многе је деловало нестварно, али Данијел је чорбу скувао.
Моја чорба се кува мало дуже него помоћу ватре, нергде око три сата, али је исто тако укусна. Предност је што не треба ложити и дружење је без дима, вели Букта.
Волимо да време проводимо крај Тисе. Волимо реку и све што нам пружа. У бограч иде све само домаће, вода, добра риба, црни лук, со и зачинска паприка, а потребно је да се кува пола сата - каже Каталин.
Кад се ономад такмичило у кувању рибље чорбе на “Молским данима на Тиси”, Стеван Воргић из Сенте је са својим момцима најбоље зачинио котлић. Воргић сматра да је у Молу значајнија победа него у Ади, пошто му је у срцу Мол јер му је мати пореклом из овог места и тамо је код деде и бабе провео детињство.
У Ади кувам за друштво и уопште није битан резултат, а пријавио сам се у три категорије: кувању рибље чорбе, готовог јела и ракије, па шта буде. Ривалство између Ађана и Молаца је одувек присутно, “Централа” у Молу је била центар света, а када су срушили “Венецију” на обали Тисе три месеца сам носио црни флор, јер је то била најлепша башта икада направљена на Тиси. Доста сам везан и за Бачки Моноштор уз Дунав, али Потисје је посебна категорија, јер је Тиса мирна река, људи су другачији, а и риба која се улови и спрема на Тиси је много боља него на Дунаву, уверен је Воргић.
Организатори из Аде су за оцењивање разноврсних гурманлука формирали чак три жирија, плус је посла било и на оцењивању стотинак врста ракије, где је апсолутну победу однела виљамовка Пецаре “Браћа Кравић” из Велебита. Мајстор кулинарства Иван Терек из Сомбора каже да члановима жирија није ни мало лако да оцене тако широк избор чорби, паприкаша и рибе на све могуће начине.
Текст и фото: Милорад Митровић
Пројекат „Јавни интерес у општини Ада“ реализује ДВП продукција, а суфинансира општина Ада. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.