Дан села у Сигету: Паприкаш од петлова за Св. Илију Громовника

Петлови из овдашњих јата живине кољу се уочи празника, а на сам празник се народ окупља у центру села у здању и дворишту некадашње школе, па је тако било и у четвртак. Лањски петлови се жртвују за гозбу, јер се некада веровало да ако се стари петао остави, надживеће газду.

Ради обичаја, паприкаша и славе, страдало је тридесетак петлова из сигетских дворишта, а да све буде потаман, три су набављена у Ђали. Како кажу овдашњи шерети, због тога што су петлови завршили у котлићима, за Дан села су кокошке највише туговале, а и кравама није било свеједно. Сточари из Сигета на испашу истерују око 200 говеда, највише крава музара, али је одлучено да за Светог Илију остају у стајама.

Проценило се да није згодно да предвече прођу центром села, које закрче аутомобили мештана и гостију, баш када кулинари приводе крају кување паприкаша и окретање печеница на ражњу. 

На улазу у Сигет пре две године је подигнут крст, јер село нема цркву, а освећење славског колача свештеници Бојан Торо из Банатског Аранђелова и Ненад Јовановић из Српског Крстура су у негдашњој школи обавили чин освећења и резања славског колача. У улози домаћина био је кум славе Гојко Новковић, а за куму за идућу славу јавила се Ивана Малуцков и њена породица.

Да Дан села буде на нивоу, од овог лета брине се новоосновано Удружење грађана “Сигет”, где су највише ангажовани председник Душко Вранковић, потпредседник Милан Лазић и агилни Душан Миздрак, али припомажу стрина Драгица Вранковић, чланице Удружења жена Банатско Аранђелово и други.

Празнујемо Светог Илију јер га поштујемо ми православци и наше комшије католичке вероисповести. На завршетку жетве наши пољопривредници имају простора да предахну, јер се зна да се на овај празник не иде у поље и није препоручљиво ишта радити. А колико ко слави зависи да ли су легле паре од жита и млека. Негде се кува рибља чорба, негде разни паприкаши, а ми смо се одлучили за паприкаш од петлова. С обзиром да је радни дан у селу са нешто више од стотину становника, 25 котлића је сасвим добар одзив, а увече уз музику испод шатре биће велог весеља. Обичај код нас на северу Баната је да се уочи Светог Илије кољу лањски петлови, ради потомства у домаћинству. Домаћини се решавају петла у свом јату да би у наредну годину улазили са већим еланом, објашњава Душан Миздрак.

Били су присутни гости из локалне самоуправе Новог Кнежевца, Ђале, Кањиже и других места. Раде Гојковић, председник Савета МЗ Банатско Аранђелово којој насеље Сигет припада, вели да сва три села која обухватају имају своје славе. Сигет слави Светог Илију, у Банатском Аранђелову је празник Сабор светог архангела Гаврила, док су у Подлокању за празновање одредили трећу суботу у августу.

За Дан села у Сигету одвијала се хуманитарна акција “Свим срцем за Драгану!” у прикупљању помоћи за лечење 19. годишње Драгане Станимиров из Ђале, која се већ више месеци одвија у местима на северу Баната, па и шире.

Зорана Момић из Банатског Аранђелова, Милица Игић из Београда и Драгана Бајић из Сигета уз подршку својих породица праве више врста наруквица и продају их по цени од 200 и 300 динара. Акцију спроводе на турниру у малом фудбалу у Банатском Аранђелову, а Зорана Момић (флаута) и Настасја Оковацки (клавир) сутра, у понедељак 6. августа у новокнежевачкој Библиотеци “Бранислав Нушић” имаће хуманитарни концерт “Да беле дирке победе црне”.

Сигет као и друга села погађа осипање житеља, а Гојко Новковић (40) који је засновао породицу и има двоје деце, вели да је у селу петнаестак млађих мештана, од којих је већина нежења. У селу је тридесетак деце, која у забавиште и школу иду у Банатско Аранђелово.

Како додаје, на време је одлучио да овде остаје и нигде не мрда из Сигета.

Обрађујем стотинак јутара земље и држим 30 музних крава. Производња млека углавном држи село, јер се ослањамо на испашу крава на пашњаку. Да није млека и државних субвенција, не знам како би опстали, већина би сигурно одустала, прича наш саговорник.

Гојков деда Раде Новковић (85), каже да од њега у селу су старији Сока Јаковљевић и Душан Маревић, годину су млађи  Зорка Ђукић и Карчика Силађи. А Драгомир Момић је у Сигету заокружио осам деценија живота, од младости до пензије у пољопривреди, радећи пуних 65 година, једино у паорлуку није био две године док је служио армију: 

Чини ми се да живот у Сигету иде набоље у свачему, само је проблем што нас је све мање, јер људи одлазе. Ето, у центру села пет кућа једна до друге, свега наш шесторо, сви у годинама. Боље је сада радити на селу јер се напредовало у техници, машинска обрада иде лакше, али тешко могу да се нађу радници за сезонске послове.

М. Митровић