Dan sela u Sigetu: Paprikaš od petlova za Sv. Iliju Gromovnika

Petlovi iz ovdašnjih jata živine kolju se uoči praznika, a na sam praznik se narod okuplja u centru sela u zdanju i dvorištu nekadašnje škole, pa je tako bilo i u četvrtak. Lanjski petlovi se žrtvuju za gozbu, jer se nekada verovalo da ako se stari petao ostavi, nadživeće gazdu.

Radi običaja, paprikaša i slave, stradalo je tridesetak petlova iz sigetskih dvorišta, a da sve bude potaman, tri su nabavljena u Đali. Kako kažu ovdašnji šereti, zbog toga što su petlovi završili u kotlićima, za Dan sela su kokoške najviše tugovale, a i kravama nije bilo svejedno. Stočari iz Sigeta na ispašu isteruju oko 200 goveda, najviše krava muzara, ali je odlučeno da za Svetog Iliju ostaju u stajama.

Procenilo se da nije zgodno da predveče prođu centrom sela, koje zakrče automobili meštana i gostiju, baš kada kulinari privode kraju kuvanje paprikaša i okretanje pečenica na ražnju. 

Na ulazu u Siget pre dve godine je podignut krst, jer selo nema crkvu, a osvećenje slavskog kolača sveštenici Bojan Toro iz Banatskog Aranđelova i Nenad Jovanović iz Srpskog Krstura su u negdašnjoj školi obavili čin osvećenja i rezanja slavskog kolača. U ulozi domaćina bio je kum slave Gojko Novković, a za kumu za iduću slavu javila se Ivana Maluckov i njena porodica.

Da Dan sela bude na nivou, od ovog leta brine se novoosnovano Udruženje građana “Siget”, gde su najviše angažovani predsednik Duško Vranković, potpredsednik Milan Lazić i agilni Dušan Mizdrak, ali pripomažu strina Dragica Vranković, članice Udruženja žena Banatsko Aranđelovo i drugi.

Praznujemo Svetog Iliju jer ga poštujemo mi pravoslavci i naše komšije katoličke veroispovesti. Na završetku žetve naši poljoprivrednici imaju prostora da predahnu, jer se zna da se na ovaj praznik ne ide u polje i nije preporučljivo išta raditi. A koliko ko slavi zavisi da li su legle pare od žita i mleka. Negde se kuva riblja čorba, negde razni paprikaši, a mi smo se odlučili za paprikaš od petlova. S obzirom da je radni dan u selu sa nešto više od stotinu stanovnika, 25 kotlića je sasvim dobar odziv, a uveče uz muziku ispod šatre biće velog veselja. Običaj kod nas na severu Banata je da se uoči Svetog Ilije kolju lanjski petlovi, radi potomstva u domaćinstvu. Domaćini se rešavaju petla u svom jatu da bi u narednu godinu ulazili sa većim elanom, objašnjava Dušan Mizdrak.

Bili su prisutni gosti iz lokalne samouprave Novog Kneževca, Đale, Kanjiže i drugih mesta. Rade Gojković, predsednik Saveta MZ Banatsko Aranđelovo kojoj naselje Siget pripada, veli da sva tri sela koja obuhvataju imaju svoje slave. Siget slavi Svetog Iliju, u Banatskom Aranđelovu je praznik Sabor svetog arhangela Gavrila, dok su u Podlokanju za praznovanje odredili treću subotu u avgustu.

Za Dan sela u Sigetu odvijala se humanitarna akcija “Svim srcem za Draganu!” u prikupljanju pomoći za lečenje 19. godišnje Dragane Stanimirov iz Đale, koja se već više meseci odvija u mestima na severu Banata, pa i šire.

Zorana Momić iz Banatskog Aranđelova, Milica Igić iz Beograda i Dragana Bajić iz Sigeta uz podršku svojih porodica prave više vrsta narukvica i prodaju ih po ceni od 200 i 300 dinara. Akciju sprovode na turniru u malom fudbalu u Banatskom Aranđelovu, a Zorana Momić (flauta) i Nastasja Okovacki (klavir) sutra, u ponedeljak 6. avgusta u novokneževačkoj Biblioteci “Branislav Nušić” imaće humanitarni koncert “Da bele dirke pobede crne”.

Siget kao i druga sela pogađa osipanje žitelja, a Gojko Novković (40) koji je zasnovao porodicu i ima dvoje dece, veli da je u selu petnaestak mlađih meštana, od kojih je većina neženja. U selu je tridesetak dece, koja u zabavište i školu idu u Banatsko Aranđelovo.

Kako dodaje, na vreme je odlučio da ovde ostaje i nigde ne mrda iz Sigeta.

Obrađujem stotinak jutara zemlje i držim 30 muznih krava. Proizvodnja mleka uglavnom drži selo, jer se oslanjamo na ispašu krava na pašnjaku. Da nije mleka i državnih subvencija, ne znam kako bi opstali, većina bi sigurno odustala, priča naš sagovornik.

Gojkov deda Rade Novković (85), kaže da od njega u selu su stariji Soka Jakovljević i Dušan Marević, godinu su mlađi  Zorka Đukić i Karčika Silađi. A Dragomir Momić je u Sigetu zaokružio osam decenija života, od mladosti do penzije u poljoprivredi, radeći punih 65 godina, jedino u paorluku nije bio dve godine dok je služio armiju: 

Čini mi se da život u Sigetu ide nabolje u svačemu, samo je problem što nas je sve manje, jer ljudi odlaze. Eto, u centru sela pet kuća jedna do druge, svega naš šestoro, svi u godinama. Bolje je sada raditi na selu jer se napredovalo u tehnici, mašinska obrada ide lakše, ali teško mogu da se nađu radnici za sezonske poslove.

M. Mitrović