Четири деценије интернационалног симпозијума скулптуре у Кикинди

За вајаре који долазе у град на северу Баната никад не мањка инспирације, па се у фундусу “Тере” налази око 1.000 скулптура у техници теракоте, а Кикинда је захваљујући вишедеценијској посвећености теракоти добила и музеј у коме су представљена дела настала на симпозијуму, док се један број скулптура налази под ведрим небом. 

- Нико у свом атељеу не може да стекне такво искуство, него тек боравком месец дана у атељеу Симпозијума “Тера” вајари науче да праве велике теракоте. То је главно богатство са којим сви учесници симпозијума оду кући у своје државе - каже директор Центра за ликовну и примењену уметност “Тера” и оснивач Симпозијума “Тера” Слободан Којић.

Којић признаје да када су почињали са Симпозијумом “Тера” и сами нису знали скоро ништа, али се овде временом акумулирало знање.

- Последња велика продукција великих теракота на тлу Европе је рађена у време Етрураца у шестом веку пре нове ере. Не постоји никакав запис у смислу технологије прављења великих скулптура у техници теракоте, па смо сами морали елиминацијом грешака да установимо начин градње. То је сада фантастичан капитал коме се из године у годину радују сви учесници Симпозијума “Тера” - предочава Којић.     

Ове године учесници су вајари Сања Радусин Смиљанић, Ранко Драгић, Петар Сибиновић из Србије, Ана Корвер са Новог Зеланда, Тамами Ичимура из Јапана, Владимир Новак из Хрватске и Линус Риплер из Аустрије.

Ана Корвер са Новог Зеланда први пут је на Симпозијуму “Тера” , за који је чула када је пре две године боравила у Словенији. Она истиче да инспирације за рад има на претек, јер је све што је овде затекла превазишло њена очекивања.

- Користим глину и код куће али не у овој мери. Одушевљена сам могућностима за рад и простором који је прилагођен уметницима. Дошла сам отвореног срца, без очекивања, а утисци су феноменални - задовољна је Ана Корвер.

Глина је основ интересовања Сање Радусин Смиљанић, па је мастер и специјалистичке студије посветила овом исконском материјалу. Скулптуре које ради носиће назив трагови, а симболика је да се лако урезују у глину.

- Глина памти трагове. У истраживања на самој локацији где су разне животиње остављале отиске на влажном глиненом тлу, ја сам бележила кроз фотографије и скице и сада радим скулптуре и рељефе који имају везе са тим - каже Сања Радусин Смиљанић.

Већ је традиција да у време одржавања Симпозијума “Тера” велике скулптуре у теракоти настале од овдашње глине на prеthodnom окупљању вајара, красе градски трг Кикинде, а мање формате љубитељи уметности могу видети у галерији. 

         М. Митровић