Četiri decenije internacionalnog simpozijuma skulpture u Kikindi
Internacionalni simpozijum skulptura velikog formata u terakoti “Tera” u Kikindi, koji je ovog leta priređen 40.put, do sada je u osnovnom sazivu udomljavao više od 300 umetnika iz svih krajeva sveta i zbog svoje jedinstvenosti zauzeo vidno mesto na kulturnoj mapi planete.
Za vajare koji dolaze u grad na severu Banata nikad ne manjka inspiracije, pa se u fundusu “Tere” nalazi oko 1.000 skulptura u tehnici terakote, a Kikinda je zahvaljujući višedecenijskoj posvećenosti terakoti dobila i muzej u kome su predstavljena dela nastala na simpozijumu, dok se jedan broj skulptura nalazi pod vedrim nebom.
- Niko u svom ateljeu ne može da stekne takvo iskustvo, nego tek boravkom mesec dana u ateljeu Simpozijuma “Tera” vajari nauče da prave velike terakote. To je glavno bogatstvo sa kojim svi učesnici simpozijuma odu kući u svoje države - kaže direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost “Tera” i osnivač Simpozijuma “Tera” Slobodan Kojić.
Kojić priznaje da kada su počinjali sa Simpozijumom “Tera” i sami nisu znali skoro ništa, ali se ovde vremenom akumuliralo znanje.
- Poslednja velika produkcija velikih terakota na tlu Evrope je rađena u vreme Etruraca u šestom veku pre nove ere. Ne postoji nikakav zapis u smislu tehnologije pravljenja velikih skulptura u tehnici terakote, pa smo sami morali eliminacijom grešaka da ustanovimo način gradnje. To je sada fantastičan kapital kome se iz godine u godinu raduju svi učesnici Simpozijuma “Tera” - predočava Kojić.
Ove godine učesnici su vajari Sanja Radusin Smiljanić, Ranko Dragić, Petar Sibinović iz Srbije, Ana Korver sa Novog Zelanda, Tamami Ičimura iz Japana, Vladimir Novak iz Hrvatske i Linus Ripler iz Austrije.
Ana Korver sa Novog Zelanda prvi put je na Simpozijumu “Tera” , za koji je čula kada je pre dve godine boravila u Sloveniji. Ona ističe da inspiracije za rad ima na pretek, jer je sve što je ovde zatekla prevazišlo njena očekivanja.
- Koristim glinu i kod kuće ali ne u ovoj meri. Oduševljena sam mogućnostima za rad i prostorom koji je prilagođen umetnicima. Došla sam otvorenog srca, bez očekivanja, a utisci su fenomenalni - zadovoljna je Ana Korver.
Glina je osnov interesovanja Sanje Radusin Smiljanić, pa je master i specijalističke studije posvetila ovom iskonskom materijalu. Skulpture koje radi nosiće naziv tragovi, a simbolika je da se lako urezuju u glinu.
- Glina pamti tragove. U istraživanja na samoj lokaciji gde su razne životinje ostavljale otiske na vlažnom glinenom tlu, ja sam beležila kroz fotografije i skice i sada radim skulpture i reljefe koji imaju veze sa tim - kaže Sanja Radusin Smiljanić.
Već je tradicija da u vreme održavanja Simpozijuma “Tera” velike skulpture u terakoti nastale od ovdašnje gline na prethodnom okupljanju vajara, krase gradski trg Kikinde, a manje formate ljubitelji umetnosti mogu videti u galeriji.
M. Mitrović