Царска бара са језерцима вредно станиште

Просторни план подручја посебне намене доноси се за оне локалитете који захтевају посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора. Овај документ представља плански основ за дефинисање активности у области, пре свега, заштите природе, туризма и руралног развоја, а биће створени услови за реализацију националних, регионалних и локалних интереса.

Подручје омеђено границом просторног плана обухвата део територије града Зрењанина, односно катастарске општине Бело Блато, Книћанин, Лукино Село, Перлез и Стајићево. На територији резервата утврђени су режими заштите првог, другог и трећег степена.

Специјални резерват природе „Царска бара” обухвата остатак некадашњег плавног подручја дуж доњег тока реке Бегеј, са очуваним орографским и хидрографским ритским облицима и појавама. Представља комплекс, односно мозаик барско - мочварних, шумских, ливадских, степских и слатинских екосистема са разноврсним и богатим живим светом и стаништима многих ендемских, субендемских, реликтних врста панонског простора. На подручју Царске баре, од укупно 4.726 хектара, првостепени режим заштите је установљен на површини од 670, двостепени режим на површини од 1.910, а тростепени на 2.146 хектара.

Царска бара ужива и међународну заштиту. Ово подручје је укључено у Конвенцију о светски значајним мочварним стаништима. Има верификован међународни статус подручја од изузетног значаја за птице и биљне врсте Европе. Због тога је одређено као подручје од посебне важности за заштиту природе.

Површинске воде овог подручја чине реке Тиса, Стари Бегеј, Пловни Бегеј, затим језера формирана као рибњаци, али и баре. На подручју се налази и већи број флувијалних језера. Њихови басени су, у ствари, напуштена речна корита, рукавци и меандри. Мелиорационим радовима током 18. века, цео простор је уређен и регулисан, тако да је на простору изнад северних граница резервата формирано укупно 16 језера ради узгоја рибе. Највећа језера по својој површини су Бело, Коча, Мика, Брана, Јоца и Шовајка.

У северном делу резервата, непосредно изнад Царске баре, налази се мањи рукавац, познат као Стари Бегеј, који је у другом степену заштите. Површински је спојен са Старим Бегејом, одакле се углавном и снабдева водом. Тигањица је бара у северном делу резервата и тешко је приступачна, с обзиром на то да је већим делом обрасла трском, а налази се у режиму заштите првог степена. У јужним деловима резервата, укљештена између Старог и Пловног Бегеја, налази се Перлеска бара, која се такође налази у режиму првог степена заштите.

Овај простор обилује богатством рибље фауне и са аспекта количине, а и у погледу броја рибљих врста. Присутне су 24 рибље врсте, сврстане у шест фамилија. Најупечатљивије је присуство говчице, природне реткости која представља индикатор незагађене воде. Царска бара, у суштини, представља заштићени репродуктивни и хранидбени простор за многе аутохтоне и алохтоне рибље врсте.

Ж. Б.