По лепо пролећном дану стижемо у село и прво што смо уочили у самом центру је велика бројка 33. Бројка је направљена онако како изгледају слова са називима села која стоје у центрима места. Реч је наиме о линији градског аутобуса број 33 која спаја Нови Сад са Госпођинцима. Аутобус полази сваког дана у 5.50 (суботом и недељом у 4.50) и преко Бачког Јарка и Темерина стиже у Госпођинце. Последњи полазак овог аутобуса који је овом селу главна „веза са светом” је у 19.45. Велики број „33” налази се и на свим аутобуским стајалиштима у селу.
Госпођинци као насеље у Бачкој жупанији први пут се појављују 1341. под именом „Boldogasszonyfalva” (Богородичино Село). Помиње се да је угарски краљ Алберт 1440. ово насеље даровао деспоту Ђурђу Бранковићу. Од 1769. Госпођинци постају граничарско место у саставу Шајкашког батаљона и тако остаје до 1873. Из тих времена остао је шанац (јарак) који се пружа у правцу север-југ као граница Аустрије и Турске. Данашње насеље Госпођинци почело се подизати крајем 18. и почетком 19. века. Изграђено је на десној притоци Јегричке која данас носи име Канал Мала Бара и нестаје негде у атару источно од села.
Први дућан у Госпођинцима отворио је још 1789. Тодор Васиљев, који је 1818. то „лично право“ желео да преда сину попа Кешанског, али му није било дозвољено.
Право на дућан после његове смрти пренето је на Јосима Каначког, сина чурушког трговца Петра Каначког, који је постао постао трећи трговац у Госпођинцима. У првој половини 19. века село је имало ћурчије, кројаче, коваче, коларе и друге неопходне занатлије. Осим крчме, Госпођинци су имали 1830. свратише (преноћиште) „Код црвеног крста“. Још 1885. су основали Српску читаоницу и имали су певачко друштво. Прва школа изграђена је 1763.
На размеђу 19. и 20. века Госпођинци имају циглану и млин, а 1903. оснива се Српска земљорадничка задруга. Српска задруга за међусобно помагање и штедњу и Прва српска честичарска задруга оснивају се 1902. И између два светска рата постојала је Земљорадничка задруга (1929-1941).
У другој половини 19. века број становника Госпођинаца је растао. Било је то је велико српско село, док је осталих народа као и данас било тек у траговима.
Занимљиво је да за разлику од многих села у Бачкој број становника у Госпођинцима у протеклих 70 година није пуно варирао, кретао се између 3.500 и 3.900 житеља. Многи ће вам рећи да је за то управо заслужна ова редовна аутобуска линија под бројем 33. Да ње нема, многи би се житељи Госпођинаца вероватно преселили у Темерин, Жабаљ или Нови Сад.
У прилог светлој демографској будућности села говори и чињеница да је прошле године 8. разред овдашње Основне школе Жарко Зрењанин завршило 25 ђака а да се исте године у школу уписало чак 44 првака.
Када пређете мост на Каналу Мала Бара, врло брзо стижете до Спомен-парка Авионско крило. Овај спомен-парк налази се на месту војног аеродрома из Другог светског рата, са којег је 1945, приликом завршних борби за ослобођење тадашње Југославије дејствовао 423. ваздухопловни пук. Амбасада Русије је 2020. заједно са Заводном за заштиту споменика иницирала уређење овог до тада прилично запуштеног места. Најпре је адаптиран споменик погинулим пилотима, а потом авион као и спомен-крило. Осим тога, пројекат обухватио и уређење дечјег игралишта које се налази у оквиру тог спомен-комплекса. Ту је и један ђерам са бунаром као и споменик двојици совјетских пилота који су приликом тих ратних операција погинули изнад Југославије: Михаилу Ивановићу Сурнину (1915-1944) и Константину Васиљевичу Рубанецу (1905-1944). Испод споменика стоји табла која наводи да је његово постављање 2020. финансирала компањија „Гастранс д.о.о.”
Госпођинци су такође и најпознатије повртарско село у Војводини. Кад је сезона брања паприке, вађења лука и шаргарепе, око 2.500 радника долази у Госпођинце, где се налази и немачка фабрика за конзервирање краставаца која у сезони од маја до септембра има више од 600 радника, што из околине, што из иностранства.
Сеоска слава обележава се 15. августа, када се прославља Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. У селу је активно веома много различитих удружења: Добровољно ватрогасно друштво” Госпођинци” са тридесетак сталних чланова; Друштво за неговање културе и традиције :”Ђердан” са преко 150 активних чланова свих старосних доби, Ловачко друштво “ Фазан”, Мото-клуб “Ескадрила”, Еколошко друштво “ Багрем Бели” које активно ради на подизању еколошке свести код деце и одраслих, а од спортских друштава постоје Карате клуб “Младост” и Фудбалски клуб “ Јединство” .
Током године у селу се одвијају разне манифестације и дешавања, као на пример, Међународни фестивал фотографије и филма “Пауново перо” који се одржава сваке године, последњег викенда августа. Организују се и “ Сајам хортикултуре”, турнир у малом фудбалу “Улице Госпођинаца” (током јула месеца) и Мото скуп “Госпођинци”. Ликовна колонија “Сусрети код Боднарова” у организацији Друштва за русински језик, књижевност и културу. Обично се организује крајем јула и почетком августа и окупи велики број како академских сликара и вајара тако и наиваца у част Стевана Боднарова, сликара и вајара рођеног у Госпођинцима о чијем животу и делу читајте више на истом овом месту за седам дана.
Роберт Чобан
