НЕОЧЕКИВАНО БОГАТСТВО У ВОЈВОДИНИ! Због доброг рода жира, добили смо 170 хектара нове храстове шуме – ЕВО ЗАШТО ЈЕ ТО ВАЖНО!

Последњи сличан искорак направљен је још пре неколико деценија, када је подигнуто двадесетак хектара нове храстове шуме, што се сматрало изузетним достигнућем… 

– Жир је у шумарству као суво злато – објашњава за „Дневник” директор ЈП „Војводинашуме” Роланд Кокаи. – Храст не рађа сваке године, а и кад рађа, то је без икаквог правила. Последњи пут смо јако добар урод жира имали 2019. године, када је сакупљено око 300 тона. После тога га је било много мање све до 2023; тада је прикупљено око 160 тона жира, да би лане урод био феноменалан, чак 537 тона.  У хладњачи у Моровићу оставили смо 160 тона, које ћемо имати за следећу сезону, око три тоне је посејано у расадницима за производњу садница, док смо преостале количине искористили за пошумљавање готово 800 хектара: највише у Срему, док је у Банату засејано скоро 200 хектара, и то смо око 30 хектара поново пошумили, док је 170 хектара потпуно нових шума. И сад је наш фокус на томе да то што смо засадили и однегујемо. То је озбиљан задатак.

Те нове банатске шуме подигнуте су на више локација, с тим да је највећа концентрација у околини Зрењанина. 

– На тежа станишта, на којима не  може да се сади топола, тамо иде храст лужњак. Он подноси таква станишта, али је и доста захтевнији за одржавање и теже је такву шуму однеговати. Јер, рецимо, после 30 година ви тек имате обрисе младе шуме храста, док топола са 25 година достиже пуну зрелост – појашњава извршни директор „Војводинашума” др Марко Маринковић.  – У сваком случају, захваљујући добром уроду жира све храстове састојине које су биле на чекању су пошумљене и плус су преко тога посејане потпуно нове површине. 

Просечно годишње „Војводинашуме” пошуме око 1.500 хектара, али су сада те површне значајно повећане, што због рекордног урода жира, што због ветролома од пре две године. Тако је у овој сезони  планирано пошумљавање чак 2.662 хектара, и од тога је већ пошумљено 1.669 ха односно преко 60 процената. 

– Нама сезона садње тополе почиње када опадне лист и када природа мирује – објашњава др Маринковић. – Зашто је то важно? Па зато што се топола сади само у периоду мировање вегетације, јер биљка трпи стрес због премештање саднице из расадника у шуму. Стрес који она може да преживи само у стању мировања. А све чешће се догађа да лист не опадне све до средине новембра и да потом још пролеће дође јако рано. Другим речима, кратко је време када природа спава. Таква је била прошла сезона - касно је почела и рано се завршила, и још су у том периоду на одређеним циљаним површинама забележене незапамћемо високе воде услед високог водостаја река, те смо за садњу тополе имали само месец и по дана. И у овој сезони смо тополу почели да садимо тек крајем новембра, али смо, с друге стране, сејање жира већ одрадили, па зато генерално имамо добру динамику.

Тој доброј динамици допринела је важна технолошка промена, уведена у сарадњи са Институтом за низијско шумарство и заштиту животне средине. Наиме, „Војводинашуме” сада углавном сади тополу – без корена.

– Раније су нам саднице с кореном отежавале манипулацију, будући да тај корен може да се исуши или да смрзне, па је јако важна била брзина њиховог „трансфера” од расадника до шуме – наводи извршни директор „Војводинашума”. –  Сада имамо много бржу и сигурнију манипулацију садницама из расадника. Уз то, наши инжењери су конструисали и нову садилицу, која је доста појефтинила цео процес, убрзала га, а и бољи је пријем садница. Процес је сада готово у потпуности аутоматизован: један човек је у трактору, други на садилици и они мењају десетак људи и три трактора који су до сада опслуживали садњу тополе. Ту смо технологију тестирали, потврдили, видели да ради посао и сада смо је увели у целом предузећу. У просеку сада успевамо да посејемо за исто време и до 50 процената више него раније, док су најбољи резултати забележени у Срему, где су посејане готово двоструко веће површине.

По новој националној инвентури, у Војводини је повећана шумовитости за 1%: у претходној је била 7,1 посто а сада је нешто преко 8 процената. При томе је и шумски квалитет добар: илустрације ради, педесетих година прошлог века је у Срему на истој посматраној површини било негде око пет милиона кубика дрвне запремине а сад је она на нивоу који премашује 11 милиона кубика. То је доказ да се шумама газдује одрживо и у складу са правилима шумарске струке. 

– Одрживо шумарство подразумева замену старе шуме за нову – објашњава директор Кокаи. – То практично значи да када је нека шума довољно стара, на издисају, ми је сечемо и продајемо дрвној индустрији, с тим да је наша обавеза да тај исти простор потом пошумимо. Дакле, да заменимо стару шуму новом. Другим речима, најважније је да шумско земљиште поново буде шумско.  При томе треба рећи и да стара шума не везује толико угљен диоксида као нова, растућа шума. Наравно, када неко види да се чистом сечом скида хектар, два, три шуме, то делује апокалиптично, али ми годишње улазимо у свега 1,5 посто површина. И то су само зреле шуме. Зато шумари и праве размер добних разреда, да на једној површини имамо равномерно распоређене шуме свих старости. Рецимо, да код тополе имате стабла од једне па до 25 година, и онда сечемо само оно што је достигло пуну зрелост, тако да се еколошки дизбаланс уопште не прави. Осим ако није дошло до ветролома.

Ветролома који је у два дана, 19. и 21. јула 2023, потпуно уништио 2.500 хектара шумског земљишта, највише на подручју Јужне Бачке, а на удару се нашло и још око 10.000 хектара храстових шума у Срему, с тим да су тамо углавном страдала појединачна стабла а не читави појасеви. 

– Први посао након тог ветролома био је да се спаси што се спасити може – појашњава директор „Војводинашума”. –  Наиме, када ветар преломи дрво на пола, оно мора санитарно да се уклони и то онда више није трупац који може да донесе зараду у редовној сечи. О томе најбоље говори чиста математика: у редовној сечи кубик тополе кошта око 8.000 динара уз цену производње од 1.500 динара, док је истовремено кубик из ветролома коштао 3.100 динара уз цену производње од 2.500 динара. Ти подаци најбоље илуструју како је оо невреме утицало наше пословање. Директна штета је била око 6 милиона евра, а колика је индиректна, то чак не може ни да се израчуна. Јер, рецимо, поред десетогодишње шуме која је потпуно девастирана имате и састојине које су поремећене, нагнуте, ослабљене, где ће штета тек да се покаже… 

Како истиче др Маринковић, захваљујући равничарском терену и савременој технологији, односно коришћењу дронова и софтвера, „Војводинашуме” су за свега два месеца урадиле санациони план  који би се се раније радио по годину и по или две дана, јер би „пешке” морале да се обиђу све пострадале састојине и попишу штете. Захваљујући тој брзини, као и помоћи државе, са око 990 хектара је предузеће извукло све што је приоритетно могло да се спасе. Посматрано у површини, то је негде око 40 посто подручја које се нашло на удару, али је у смислу запремине страдале дрвне грађе, извучено скоро 90 процената. 

– Ми смо већ на 30 посто пошумљавања пострадалих шумских површина, а ову сезону ћемо завршити са неких 40 процената, што значи да је реално да обнову тих подручја завршимо и пре 2027, како је предвиђено санациони план – наводи др Маринковић. - Имамо 15 расадника и они су нам база да нам производња буде сигурна. Углавном сами производимо потребан број садница тополе, 1,1 до 1,2 милиона годишње. Ипак, планирамо да кроз међународне пројекте унапредимо и расаднике, али и заливне системе, семенски центар… Иначе, често нас питају зашто нам је фокус на тополи. Осим тога што најбоље раде фиторемедијацију, односно чишћење земљишта од тешких метала и других загађења, оне, када их однегујемо, дају максималан економски ефекат у шумарству који нам онда пружа финансијски простор да се бавимо и заштитом животне средине, ловством, очувањем биодиверзитета…