NEOČEKIVANO BOGATSTVO U VOJVODINI! Zbog dobrog roda žira, dobili smo 170 hektara nove hrastove šume – EVO ZAŠTO JE TO VAŽNO!

Poslednji sličan iskorak napravljen je još pre nekoliko decenija, kada je podignuto dvadesetak hektara nove hrastove šume, što se smatralo izuzetnim dostignućem… 

– Žir je u šumarstvu kao suvo zlato – objašnjava za „Dnevnik” direktor JP „Vojvodinašume” Roland Kokai. – Hrast ne rađa svake godine, a i kad rađa, to je bez ikakvog pravila. Poslednji put smo jako dobar urod žira imali 2019. godine, kada je sakupljeno oko 300 tona. Posle toga ga je bilo mnogo manje sve do 2023; tada je prikupljeno oko 160 tona žira, da bi lane urod bio fenomenalan, čak 537 tona.  U hladnjači u Moroviću ostavili smo 160 tona, koje ćemo imati za sledeću sezonu, oko tri tone je posejano u rasadnicima za proizvodnju sadnica, dok smo preostale količine iskoristili za pošumljavanje gotovo 800 hektara: najviše u Sremu, dok je u Banatu zasejano skoro 200 hektara, i to smo oko 30 hektara ponovo pošumili, dok je 170 hektara potpuno novih šuma. I sad je naš fokus na tome da to što smo zasadili i odnegujemo. To je ozbiljan zadatak.

Te nove banatske šume podignute su na više lokacija, s tim da je najveća koncentracija u okolini Zrenjanina. 

– Na teža staništa, na kojima ne  može da se sadi topola, tamo ide hrast lužnjak. On podnosi takva staništa, ali je i dosta zahtevniji za održavanje i teže je takvu šumu odnegovati. Jer, recimo, posle 30 godina vi tek imate obrise mlade šume hrasta, dok topola sa 25 godina dostiže punu zrelost – pojašnjava izvršni direktor „Vojvodinašuma” dr Marko Marinković.  – U svakom slučaju, zahvaljujući dobrom urodu žira sve hrastove sastojine koje su bile na čekanju su pošumljene i plus su preko toga posejane potpuno nove površine. 

Prosečno godišnje „Vojvodinašume” pošume oko 1.500 hektara, ali su sada te površne značajno povećane, što zbog rekordnog uroda žira, što zbog vetroloma od pre dve godine. Tako je u ovoj sezoni  planirano pošumljavanje čak 2.662 hektara, i od toga je već pošumljeno 1.669 ha odnosno preko 60 procenata. 

– Nama sezona sadnje topole počinje kada opadne list i kada priroda miruje – objašnjava dr Marinković. – Zašto je to važno? Pa zato što se topola sadi samo u periodu mirovanje vegetacije, jer biljka trpi stres zbog premeštanje sadnice iz rasadnika u šumu. Stres koji ona može da preživi samo u stanju mirovanja. A sve češće se događa da list ne opadne sve do sredine novembra i da potom još proleće dođe jako rano. Drugim rečima, kratko je vreme kada priroda spava. Takva je bila prošla sezona - kasno je počela i rano se završila, i još su u tom periodu na određenim ciljanim površinama zabeležene nezapamćemo visoke vode usled visokog vodostaja reka, te smo za sadnju topole imali samo mesec i po dana. I u ovoj sezoni smo topolu počeli da sadimo tek krajem novembra, ali smo, s druge strane, sejanje žira već odradili, pa zato generalno imamo dobru dinamiku.

Toj dobroj dinamici doprinela je važna tehnološka promena, uvedena u saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine. Naime, „Vojvodinašume” sada uglavnom sadi topolu – bez korena.

– Ranije su nam sadnice s korenom otežavale manipulaciju, budući da taj koren može da se isuši ili da smrzne, pa je jako važna bila brzina njihovog „transfera” od rasadnika do šume – navodi izvršni direktor „Vojvodinašuma”. –  Sada imamo mnogo bržu i sigurniju manipulaciju sadnicama iz rasadnika. Uz to, naši inženjeri su konstruisali i novu sadilicu, koja je dosta pojeftinila ceo proces, ubrzala ga, a i bolji je prijem sadnica. Proces je sada gotovo u potpunosti automatizovan: jedan čovek je u traktoru, drugi na sadilici i oni menjaju desetak ljudi i tri traktora koji su do sada opsluživali sadnju topole. Tu smo tehnologiju testirali, potvrdili, videli da radi posao i sada smo je uveli u celom preduzeću. U proseku sada uspevamo da posejemo za isto vreme i do 50 procenata više nego ranije, dok su najbolji rezultati zabeleženi u Sremu, gde su posejane gotovo dvostruko veće površine.

Po novoj nacionalnoj inventuri, u Vojvodini je povećana šumovitosti za 1%: u prethodnoj je bila 7,1 posto a sada je nešto preko 8 procenata. Pri tome je i šumski kvalitet dobar: ilustracije radi, pedesetih godina prošlog veka je u Sremu na istoj posmatranoj površini bilo negde oko pet miliona kubika drvne zapremine a sad je ona na nivou koji premašuje 11 miliona kubika. To je dokaz da se šumama gazduje održivo i u skladu sa pravilima šumarske struke. 

– Održivo šumarstvo podrazumeva zamenu stare šume za novu – objašnjava direktor Kokai. – To praktično znači da kada je neka šuma dovoljno stara, na izdisaju, mi je sečemo i prodajemo drvnoj industriji, s tim da je naša obaveza da taj isti prostor potom pošumimo. Dakle, da zamenimo staru šumu novom. Drugim rečima, najvažnije je da šumsko zemljište ponovo bude šumsko.  Pri tome treba reći i da stara šuma ne vezuje toliko ugljen dioksida kao nova, rastuća šuma. Naravno, kada neko vidi da se čistom sečom skida hektar, dva, tri šume, to deluje apokaliptično, ali mi godišnje ulazimo u svega 1,5 posto površina. I to su samo zrele šume. Zato šumari i prave razmer dobnih razreda, da na jednoj površini imamo ravnomerno raspoređene šume svih starosti. Recimo, da kod topole imate stabla od jedne pa do 25 godina, i onda sečemo samo ono što je dostiglo punu zrelost, tako da se ekološki dizbalans uopšte ne pravi. Osim ako nije došlo do vetroloma.

Vetroloma koji je u dva dana, 19. i 21. jula 2023, potpuno uništio 2.500 hektara šumskog zemljišta, najviše na području Južne Bačke, a na udaru se našlo i još oko 10.000 hektara hrastovih šuma u Sremu, s tim da su tamo uglavnom stradala pojedinačna stabla a ne čitavi pojasevi. 

– Prvi posao nakon tog vetroloma bio je da se spasi što se spasiti može – pojašnjava direktor „Vojvodinašuma”. –  Naime, kada vetar prelomi drvo na pola, ono mora sanitarno da se ukloni i to onda više nije trupac koji može da donese zaradu u redovnoj seči. O tome najbolje govori čista matematika: u redovnoj seči kubik topole košta oko 8.000 dinara uz cenu proizvodnje od 1.500 dinara, dok je istovremeno kubik iz vetroloma koštao 3.100 dinara uz cenu proizvodnje od 2.500 dinara. Ti podaci najbolje ilustruju kako je oo nevreme uticalo naše poslovanje. Direktna šteta je bila oko 6 miliona evra, a kolika je indirektna, to čak ne može ni da se izračuna. Jer, recimo, pored desetogodišnje šume koja je potpuno devastirana imate i sastojine koje su poremećene, nagnute, oslabljene, gde će šteta tek da se pokaže… 

Kako ističe dr Marinković, zahvaljujući ravničarskom terenu i savremenoj tehnologiji, odnosno korišćenju dronova i softvera, „Vojvodinašume” su za svega dva meseca uradile sanacioni plan  koji bi se se ranije radio po godinu i po ili dve dana, jer bi „peške” morale da se obiđu sve postradale sastojine i popišu štete. Zahvaljujući toj brzini, kao i pomoći države, sa oko 990 hektara je preduzeće izvuklo sve što je prioritetno moglo da se spase. Posmatrano u površini, to je negde oko 40 posto područja koje se našlo na udaru, ali je u smislu zapremine stradale drvne građe, izvučeno skoro 90 procenata. 

– Mi smo već na 30 posto pošumljavanja postradalih šumskih površina, a ovu sezonu ćemo završiti sa nekih 40 procenata, što znači da je realno da obnovu tih područja završimo i pre 2027, kako je predviđeno sanacioni plan – navodi dr Marinković. - Imamo 15 rasadnika i oni su nam baza da nam proizvodnja bude sigurna. Uglavnom sami proizvodimo potreban broj sadnica topole, 1,1 do 1,2 miliona godišnje. Ipak, planiramo da kroz međunarodne projekte unapredimo i rasadnike, ali i zalivne sisteme, semenski centar… Inače, često nas pitaju zašto nam je fokus na topoli. Osim toga što najbolje rade fitoremedijaciju, odnosno čišćenje zemljišta od teških metala i drugih zagađenja, one, kada ih odnegujemo, daju maksimalan ekonomski efekat u šumarstvu koji nam onda pruža finansijski prostor da se bavimo i zaštitom životne sredine, lovstvom, očuvanjem biodiverziteta…