ЛЕПШЕ НА ПАШЊАКУ НЕГО У ШКОЛИ Млади кравар Атила Ђери ужива на југу Баната ЛЕПО СЕ И ЗАРАДИ, А ВЕЋ ИМА СВОЈИХ ДЕВЕТ КОЗА И ЈЕДНОГ ЈАРЦА

Бар је толико довољно младом Уздинцу Атили Ђерију, који је са 15 година одлучио да се посвети чобанству уместо школи.

– Мој ћале овде близу чува овце, па сам једном дошао са другаром да му помогнем и тако је почело – прича за „Дневник” петнаестогодишњи Банаћанин, појаснивши нам да је он кравар, а не баш чобанин. – Сваки дан их изводим на испашу, небитно какво је време. До канала ДТД нам треба пола сата, осим ако краве не слушају, па потраје дуже.

Међутим, да би таквих ситуација било што мање, односно како би пут до Гребенца и назад трајао што краће, за то су задужени пулини Фицко и Лајка, који Атили свакодневно асистирају.

– Од малена сам их дресирао, па знају шта треба да раде – појашњава наш саговорник, док Фицко мирно седи код газдиних ногу и као да пребројава да ли су све краве ту. – Овде су ангуси и сименталке, краве и један бик, док су телад на фарми. Волео бих једног дана и ја да имам своје животиње, мада већ сад код тате у Врачевом Гају имам девет коза и једног јарца.

Необично је видети и чути младу особу коју, како каже, срце вуче за оваквим позивом.

– Леп је ово посао, свиђа ми се што уживам са животињама, није ми досадно и лепше ми овако време прође него да сам у школи. Притом, лепо и зарадим, а и родитељи ме подржавају – вели Атила, признајући да му најтеже пада кад лети краве неће да стоје у хладовини, него „бегају на сунце”, па мора да их враћа под дрвеће.

Текст и фото: Л. Радловачки

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.