LEPŠE NA PAŠNJAKU NEGO U ŠKOLI Mladi kravar Atila Đeri uživa na jugu Banata LEPO SE I ZARADI, A VEĆ IMA SVOJIH DEVET KOZA I JEDNOG JARCA
JUŽNI BANAT: Od Dupljaje do Grebenca ima tri kilometra i sa dva psa i 66 krava treba pola sata da se peške stigne od jednog do drugog mesta.
Bar je toliko dovoljno mladom Uzdincu Atili Đeriju, koji je sa 15 godina odlučio da se posveti čobanstvu umesto školi.
– Moj ćale ovde blizu čuva ovce, pa sam jednom došao sa drugarom da mu pomognem i tako je počelo – priča za „Dnevnik” petnaestogodišnji Banaćanin, pojasnivši nam da je on kravar, a ne baš čobanin. – Svaki dan ih izvodim na ispašu, nebitno kakvo je vreme. Do kanala DTD nam treba pola sata, osim ako krave ne slušaju, pa potraje duže.
Međutim, da bi takvih situacija bilo što manje, odnosno kako bi put do Grebenca i nazad trajao što kraće, za to su zaduženi pulini Ficko i Lajka, koji Atili svakodnevno asistiraju.
– Od malena sam ih dresirao, pa znaju šta treba da rade – pojašnjava naš sagovornik, dok Ficko mirno sedi kod gazdinih nogu i kao da prebrojava da li su sve krave tu. – Ovde su angusi i simentalke, krave i jedan bik, dok su telad na farmi. Voleo bih jednog dana i ja da imam svoje životinje, mada već sad kod tate u Vračevom Gaju imam devet koza i jednog jarca.
Neobično je videti i čuti mladu osobu koju, kako kaže, srce vuče za ovakvim pozivom.
– Lep je ovo posao, sviđa mi se što uživam sa životinjama, nije mi dosadno i lepše mi ovako vreme prođe nego da sam u školi. Pritom, lepo i zaradim, a i roditelji me podržavaju – veli Atila, priznajući da mu najteže pada kad leti krave neće da stoje u hladovini, nego „begaju na sunce”, pa mora da ih vraća pod drveće.
Tekst i foto: L. Radlovački
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.