КО СУ СВЕ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИ ТРОИМЕНОГ ГРАДА УПЛЕТОГ МЕЂУ КРИВИНЕ БЕГЕЈА Од среског управника до деда Аврама; На списку нема ниједне жене

Дуго се сматрало да овај банатски град има осам почасних грађана, али је зрењанински историчар Филип Крчмар, аутор књиге „Почасни грађани Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина (1858 – 1994)”, утврдио да их има три више и да је прва таква титула додељена средином 19. века.        

Све донедавно за првог почасног грађанина сматрао се мађарски политичар Јокаи Мор,  који је пре свега био и изузетно плодан писац, аутор више од сто романа и хиљаду кратких прича, превођен на 25 језика, коме је титула додељена 1893. године. Онда су случајно откривени почасни грађани који су средином 19. века заузимали важна места у јавној управи тадашњег Великог Бечкерека. Међу њима је био и срески управник Георг фон Емануел, коме је Велики Бечкерек титулу доделио 1858. године, у знак захвалности за допринос изградњи болнице. Повељу о томе Крчмар је случајно пронашао и то је био повод да напише књигу о 11 почасних грађана Зрењанина, од којих је већина заборављена.        

После Великог рата почасни грађанин постао је и Михајло Пупин, физичар, проналазач, научник светског гласа, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања „Бели орао” првог реда, почасни конзул Србије у САД и добитник Пулицерове награде за аутобиографско књижевно дело „Од пашњака до научењака”. За почас ног грађанина Великог Бечкерека Пупин је проглашен 1921, а 12 лета касније ту титулу је понео и Едуард Ерио, чије име и данас носи једна градска улица. 

Ерио је био француски државник, председник Владе у три мандата, министар иностраних послова, председник Парламента... Бавио се и књижевношћу, па је још 1931. објавио књигу „Сједињене европске државе”, указујући на идеју европског уједи- њења. Други светски рат провео је у немачком заробљеништву, а после рата наставио је да се бави политиком и државничким пословима. После Великог рата због блиског савезништва Србије и Француске, постао је један од најпопуларнијих светских политичара на овим просторима.

На званичном градском сајту наведене су две личности које су титулу почасног грађанина понеле 1936, у време док се град звао Петровград. То су први председник Владе Краљевине Југославије, министар војске и морнарице, генерал  Петар Живковић, те још један негдашњи председник Владе Краљевине Југославије, економиста Милан Стојадиновић. Међутим, Филип Крчмар је приликом промоције своје књиге казао да нема утемељења у познатим и доступним документима да је Стојадиновић заиста добио  статус почасног грађанина, баш као што се дуго веровало да је почасним грађанином проглашен и Урош Предић, али се то ипак никада није догодило.

Али зато јесте за почасног грађанина Зрењанина 1962. године проглашен је Јосип Броз Тито, вођа партизанског покрета у Другом светском рату а потом  кључна државна и политичка фигура нове  Југославије пуних 35 година. Мало јаче од деценије пошто га је Зрењанин прогласио почасним грађанином, изабран је Тито и за доживотног председника СФРЈ и Савеза комуниста Југославије. 

Још једна историјска личност која се везује за време партизана и комунизма понела је звање почасног грађанина Зрењанина, и то 1981. године. Био је то Јован Веселинов Жарко, народни херој СФРЈ, друштвено-политички радник, носилац Партизанске споменице, вођа оружане борбе народа Срема. После ослобођења земље обављао је најодговорније државне и функције у Савезу комуниста Југославије, а орденом народног хероја Југославије одликован је 1952. године.        

Последњи који је проглашен за почасног грађанина, тачно пре три деценије, био је Драгослав Аврамовић. Популарни деда Аврам био је доктор економских наука, гувернер Народне банке Југославије, дописни члан САНУ и творац чувеног антиинфлационог програма из 1994. године. Захваљујући том програму заустављена је хиперинфлација у Југославији, једна од највећих до тада забеле-жених у светској економији. 

Жељко Балабан