ПРАВИ СВЕ, ОД МАКА ДО СЛАНИНЕ, ВЕРНЕ МУШТЕРИЈЕ ЧУВА КАО БЛАГО! Јан Ондрејов наставио породичну традицију "Kобасице Словака из Баната нису љуте, то су оне из Бачке" ДНЕВНИК У ГАЗДИНСТВУ "ШЕРБЕТОВО ЗРНО"
Идеја је да заокружимо нашу производњу и прераду како бисмо што мање зависили од великих накупаца и како бисмо, то што произведемо и прерадимо, успели сами и да продамо - са кућног прага, на пијаци или на манифестацијама - Тако причу о породичном газдинству „Шербетово зрно” започиње његов власник Јан Ондрејов из Арадца.
- Производимо житарице и уљарице. Од житарица спелту и дурум пшеницу, а од уљарица сунцокрет за грицкање, као и храну за птице.
Са овим иде и мак, који је некако наш заштитни знак – прича Јан.
Однедавно су Ондрејови набавили и минијатурни млин, па спелту и дурум мељу на камену.
- Спелта и дурум пшеница морају се млети на камену, јер само тако задржавају својства. За нас је то још један корак ка заокруживању производње, добијањем једног полупроизвода као што је брашно - истиче наш саговорник.
Као озбиљан произвођач, мак је морао сам и да самеље.
- Мак је јако захтевна култура у смислу да се мора врло пажљиво одгајити, убрати, самлети и чувати. Сада се мак на њиви комбајнира, јер нема радне снаге, а уколико је и нађемо, веома је скупа. Код комбајнирања може да се деси да остану примесе, а једно зрно поквари још хиљаду. Зато га пажљиво третирамо, мељемо и буквално одмах продајемо - објашњава Јан.
Ондрејовима је веома стало до верних муштерија и чувају их као највеће благо.
- Ми мак на пијацу носимо у ручном замрзивачу, јер се показало да вакумирање није добар начин да се мак одржи. И муштеријама саветујем да га држе на хладном месту, у фрижидеру или замрзивачу, ако га не потроше одмах. Што је најважније, мак треба да купују од познатих произвођача, пошто је то једина гаранција да неће бити горак или ужегао - саветује Јан.
Како има своју храну, а зими и вишка времена, Јан је одлучио да се у то доба године позабави и производњом сухомеснатих производа.
-Традиционалне производе од беле, домаће свиње, правимо само зими. Спремамо их исто за нас и за продају. То су сланина, шунка, кобасице... Хранимо свиње храном коју сами произведемо, без додатка концентрата, што је гаранција квалитета. Правимо их по породичној рецептури која се показала успешном и, као што сам већ рекао, на продају иде оно што је код нас у пушници. Једино ми је смешно што већина мисли да су словачке кобасице љуте, па се не усуђују да их пробају. Стално објашњавам да кобасице Словака из Баната нису љуте, већ да су љуте оне бачке – завршава разговор Јан Ондрејов.
