БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО ПОЛАКО ИЗЛАЗИ ИЗ ЖИВОТА У СТРАХУ Појачане патроле полиције за мирније дане и ноћи РЕПОРТЕРИ ДНЕВНИКА РАЗГОВАРАЛИ СА УПЛАШЕНИМ МЕШТАНИМА

Они су недавно упутили захтев министру полиције Ивици Дачићу, да у село пошаље јаче полицијске снаге или жандармерију које би заједно са локалним полицајцима патролирали улицама и мештанима колико толико вратили нарушен мир.

Репортери „Дневника” посетили су село и у разговору са мештанима сазнајемо да проблеми трају већ 15 година, а да су у последњих 12 месеци све учесталији.

- Немамо никакве замерке на рад полиције у Бечеју, јер је њихово присуство у селу приметно, а током ноћи је појачано, али сматрамо да би спокој у наше домове донела жандармерија или неке специјалне јединице које би патролирале сеоским шоровима. Најсигурнији би били када би у селу поново почела да ради Полицијска станица која затворена 2017. године - каже Александар Мијић мештанин села.

Осим учесталог разбојништва и крађа, додатно их је узнемирило убиство Б. П. (74) чије је беживотно тело 19. јула пронађено у ходнику куће у Улици Слободе 4. Иако су осумњичени за њено убиство ухапшени, само пар дана касније, у ноћи између 21. и 22. јула, и даље непознати починиоци су појединим мештанима лупали на прозоре и додатно их узнемирили. Неколико дана касније, односно у ноћи између 3. и 4. августа, ножем је избоден Ш. К. (24), а ухапшен је М. С. (22) који се сумњичи да се, око један иза поноћи, на улици посвађао и потукао са две године старијим суграђанином, те да му је, затим, задао два убода ножем и нанео му тешке телесне повреде.

Бачко Петрово Село препознатљиво је по пристаништу и скели која постоји колико и село. Саобраћа  између  леве и десне обале реке Тисе. Повезује бачванску и банатску страну. Углавном га користе пољопривредници који имају земље  у Банату, а јединствено је по томе што је на „ручни погон”. 

Овде има доста пољопривредника: баве се ратарством, повртарством и  воћарством. Њиве им се налазе преко реке, те им је скела једини приступ црном злату које обрађују. Скелеџија има онолико посла колико има пољопривредника који би прешли са једне обале реке на другу.

- Жене на улици пресрећу и отимају им торбе и то у центру села. Продавнице и киосци су стално на мети разбојника – каже Мијић.

Било је чак и покушаја убиства у једној од кућа где су најпре искључили струју па ушли унутра да оперишу. Опљачкали су жену и оставили је са доживотним траумама. Памте и случај од пре четири године када су старици од 90 година упали у кућу и комбиниркама ломили прсте тражећиод ње да им каже где држи злато. Касније су се како кажу мештани разбојници враћали у исту ту кући и малтретирали жену.

 Поред тога ни православно гробље у овом селу није поштећено вандализма. Крајем августра прошле године оскрнављено је 37 споменика, а и раније су ломљени дрвени крстови и керамички предмети на гробним местима.

У последњих десет дана приметни су кажу аутомобили полиције која током дана патролира. У то су се уверили и репортери „Дневника” јер је током наше посете селу у самом центру био и полицијски аутомобил.

Међутим, разбојници иду корак даље, те и они како смо сазнали од мештана патролирају у центру села где се налази парк.

- Малолетници прате где се креће полиција и обавештавају старије. Када полиција изађе из села, старији добијају информације о томе и поново крећу у акцију – казао је један од мештана који је желео да буде анониман.

Како смо се уверили на лицу места, видљива су оштећења на гробовима, а ограда је пробијена. За време Задушница вандали туда улазе скрнаве гробове и односе храну и пиће који су ту остављени за покој душа преминулих. 

- Приморани смо да се сами организујемо и током празника чувамо гробове и стојимо на улазу на гробље како до скрнављења не би дошло. Било је и физичког обрачуна и то не једном. Иако смо ми на гробљу они улазе на местима где је ограда пробијена, па морамо да се свађамо са њима. Заиста је то све непријатно и веома болно јер је реч о Задушницама – казао је један од тамошњих мештана.

Они са којима смо разговарали, а нису желели да се њихова имена помињу у новинама из бојазни да не доживе додатне проблеме кажу да се такве непријатности учестало дешавају, а виновници су, како се показало, малолетници из села, који су васпитно запуштени и без одговарајућег родитељског старања. Организовани су тако да у прве редове шаљу малолетнике, јер знају да они неће бити адекватно саксционисани и да ће се брзо наћи поново на улици да могу даље да оперишу. Они старији делују из сенке и манипулишу с њима наређујући им шта треба да раде. Оно што смо такође сазнали на терену је и то да су активнији током јесени и зиме, јер немају толико посла на њивама што им је и једини извор прихода. Мештани су овде сигурни у то да би проблема било мање када би они који су виновници немилих догађаја имали сигуран посао.

-  Овде је ноћу полицијски час. Људи се закључавају у своје куће већ око 17 сати. Тада нема никога на улици. Најгоре је онима који су стари и живе сами у кућама, јер никада не знају када ће неко да им уђе унутра и да их малтретира – казао је Мијић.

Пре десет година функционисала је и „цивилна стража“ у селу јер су се мештани самоорганизовали и успоставили патроле које су чувале мештане. Општина али и полицијска станица у Бечеју нису са одобравањем прихватили овако организоване патроле и сматрали су да је таква врста организовања „чувања“ села опасан и незаконит подухват.

Након свега што се догодило мештани се надају да ће им у Министарству унутрашњих послова изаћи у сусрет и послати патроле које ће посетити и проблематичне породице које живе у селу.

Бачко Петрово Село није познато само по немилим догађајима. Оно потиче још из 11 века и за време бивше Југославије било је једно од највећих са око 13.000 мештана. Сада их је упола мање. Име је добило по рибару, Петру Ташну, кога народ у селу сматра оснивачем села.

- Овде нема ниједне фабрике где би људи могли наћи запослење. Због тога већина одлази на посао у Бечеј или Аду. Има доста пољопривредника и у већини слуачајева том граном посла баве се мађарске породице – каже један од мештана.

Приметно је да у селу има доста напуштених и оронулих кућа. Цене некретнина су приступачније у односу на оне у Новом Саду. Овде су куће доступне и до 10.000 евра. Управо због тога село предњачи у програму Министарства за бригу о селу. Током прошле године је саопштено да су у Програму доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће, овде дом пронашле 82 породице.

На највишој коти места, недалеко од старе обале реке Тисе, налази се православна црква зидана у византијском стилу, а подигнута између 1774 – 1780 на месту старијег, који се у изворима спомиње још од почетка 17. века. Храм је посвећен Преносу моштију светом Николи. Висока конструкција храма и олтарске преграде носи око шездесет икона академског сликара Теодора Илића Чешљара. Иконостас је један од најстаријих у Војводини и 1966. године овај споменик иконографије  је стављен под заштиту државе.

Према попису становништва из 2022.године, овде живи 5.393 људи. Имају четири вртића и једну основну школу.

Активни су и аматерски сликари, УГ „Да Винци”, Удружење жена „Феминае цирцуло” као и  Удружење младих „За наше село”.

С. Аничић Илић и Д. Николић

Фото: Дневник/Филип Бакић