BAČKO PETROVO SELO POLAKO IZLAZI IZ ŽIVOTA U STRAHU Pojačane patrole policije za mirnije dane i noći REPORTERI DNEVNIKA RAZGOVARALI SA UPLAŠENIM MEŠTANIMA

Oni su nedavno uputili zahtev ministru policije Ivici Dačiću, da u selo pošalje jače policijske snage ili žandarmeriju koje bi zajedno sa lokalnim policajcima patrolirali ulicama i meštanima koliko toliko vratili narušen mir.

Reporteri „Dnevnika” posetili su selo i u razgovoru sa meštanima saznajemo da problemi traju već 15 godina, a da su u poslednjih 12 meseci sve učestaliji.

- Nemamo nikakve zamerke na rad policije u Bečeju, jer je njihovo prisustvo u selu primetno, a tokom noći je pojačano, ali smatramo da bi spokoj u naše domove donela žandarmerija ili neke specijalne jedinice koje bi patrolirale seoskim šorovima. Najsigurniji bi bili kada bi u selu ponovo počela da radi Policijska stanica koja zatvorena 2017. godine - kaže Aleksandar Mijić meštanin sela.

Osim učestalog razbojništva i krađa, dodatno ih je uznemirilo ubistvo B. P. (74) čije je beživotno telo 19. jula pronađeno u hodniku kuće u Ulici Slobode 4. Iako su osumnjičeni za njeno ubistvo uhapšeni, samo par dana kasnije, u noći između 21. i 22. jula, i dalje nepoznati počinioci su pojedinim meštanima lupali na prozore i dodatno ih uznemirili. Nekoliko dana kasnije, odnosno u noći između 3. i 4. avgusta, nožem je izboden Š. K. (24), a uhapšen je M. S. (22) koji se sumnjiči da se, oko jedan iza ponoći, na ulici posvađao i potukao sa dve godine starijim sugrađaninom, te da mu je, zatim, zadao dva uboda nožem i naneo mu teške telesne povrede.

Bačko Petrovo Selo prepoznatljivo je po pristaništu i skeli koja postoji koliko i selo. Saobraća  između  leve i desne obale reke Tise. Povezuje bačvansku i banatsku stranu. Uglavnom ga koriste poljoprivrednici koji imaju zemlje  u Banatu, a jedinstveno je po tome što je na „ručni pogon”. 

Ovde ima dosta poljoprivrednika: bave se ratarstvom, povrtarstvom i  voćarstvom. Njive im se nalaze preko reke, te im je skela jedini pristup crnom zlatu koje obrađuju. Skeledžija ima onoliko posla koliko ima poljoprivrednika koji bi prešli sa jedne obale reke na drugu.

- Žene na ulici presreću i otimaju im torbe i to u centru sela. Prodavnice i kiosci su stalno na meti razbojnika – kaže Mijić.

Bilo je čak i pokušaja ubistva u jednoj od kuća gde su najpre isključili struju pa ušli unutra da operišu. Opljačkali su ženu i ostavili je sa doživotnim traumama. Pamte i slučaj od pre četiri godine kada su starici od 90 godina upali u kuću i kombinirkama lomili prste tražećiod nje da im kaže gde drži zlato. Kasnije su se kako kažu meštani razbojnici vraćali u istu tu kući i maltretirali ženu.

 Pored toga ni pravoslavno groblje u ovom selu nije poštećeno vandalizma. Krajem avgustra prošle godine oskrnavljeno je 37 spomenika, a i ranije su lomljeni drveni krstovi i keramički predmeti na grobnim mestima.

U poslednjih deset dana primetni su kažu automobili policije koja tokom dana patrolira. U to su se uverili i reporteri „Dnevnika” jer je tokom naše posete selu u samom centru bio i policijski automobil.

Međutim, razbojnici idu korak dalje, te i oni kako smo saznali od meštana patroliraju u centru sela gde se nalazi park.

- Maloletnici prate gde se kreće policija i obaveštavaju starije. Kada policija izađe iz sela, stariji dobijaju informacije o tome i ponovo kreću u akciju – kazao je jedan od meštana koji je želeo da bude anoniman.

Kako smo se uverili na licu mesta, vidljiva su oštećenja na grobovima, a ograda je probijena. Za vreme Zadušnica vandali tuda ulaze skrnave grobove i odnose hranu i piće koji su tu ostavljeni za pokoj duša preminulih. 

- Primorani smo da se sami organizujemo i tokom praznika čuvamo grobove i stojimo na ulazu na groblje kako do skrnavljenja ne bi došlo. Bilo je i fizičkog obračuna i to ne jednom. Iako smo mi na groblju oni ulaze na mestima gde je ograda probijena, pa moramo da se svađamo sa njima. Zaista je to sve neprijatno i veoma bolno jer je reč o Zadušnicama – kazao je jedan od tamošnjih meštana.

Oni sa kojima smo razgovarali, a nisu želeli da se njihova imena pominju u novinama iz bojazni da ne dožive dodatne probleme kažu da se takve neprijatnosti učestalo dešavaju, a vinovnici su, kako se pokazalo, maloletnici iz sela, koji su vaspitno zapušteni i bez odgovarajućeg roditeljskog staranja. Organizovani su tako da u prve redove šalju maloletnike, jer znaju da oni neće biti adekvatno sakscionisani i da će se brzo naći ponovo na ulici da mogu dalje da operišu. Oni stariji deluju iz senke i manipulišu s njima naređujući im šta treba da rade. Ono što smo takođe saznali na terenu je i to da su aktivniji tokom jeseni i zime, jer nemaju toliko posla na njivama što im je i jedini izvor prihoda. Meštani su ovde sigurni u to da bi problema bilo manje kada bi oni koji su vinovnici nemilih događaja imali siguran posao.

-  Ovde je noću policijski čas. Ljudi se zaključavaju u svoje kuće već oko 17 sati. Tada nema nikoga na ulici. Najgore je onima koji su stari i žive sami u kućama, jer nikada ne znaju kada će neko da im uđe unutra i da ih maltretira – kazao je Mijić.

Pre deset godina funkcionisala je i „civilna straža“ u selu jer su se meštani samoorganizovali i uspostavili patrole koje su čuvale meštane. Opština ali i policijska stanica u Bečeju nisu sa odobravanjem prihvatili ovako organizovane patrole i smatrali su da je takva vrsta organizovanja „čuvanja“ sela opasan i nezakonit poduhvat.

Nakon svega što se dogodilo meštani se nadaju da će im u Ministarstvu unutrašnjih poslova izaći u susret i poslati patrole koje će posetiti i problematične porodice koje žive u selu.

Bačko Petrovo Selo nije poznato samo po nemilim događajima. Ono potiče još iz 11 veka i za vreme bivše Jugoslavije bilo je jedno od najvećih sa oko 13.000 meštana. Sada ih je upola manje. Ime je dobilo po ribaru, Petru Tašnu, koga narod u selu smatra osnivačem sela.

- Ovde nema nijedne fabrike gde bi ljudi mogli naći zaposlenje. Zbog toga većina odlazi na posao u Bečej ili Adu. Ima dosta poljoprivrednika i u većini sluačajeva tom granom posla bave se mađarske porodice – kaže jedan od meštana.

Primetno je da u selu ima dosta napuštenih i oronulih kuća. Cene nekretnina su pristupačnije u odnosu na one u Novom Sadu. Ovde su kuće dostupne i do 10.000 evra. Upravo zbog toga selo prednjači u programu Ministarstva za brigu o selu. Tokom prošle godine je saopšteno da su u Programu dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće, ovde dom pronašle 82 porodice.

Na najvišoj koti mesta, nedaleko od stare obale reke Tise, nalazi se pravoslavna crkva zidana u vizantijskom stilu, a podignuta između 1774 – 1780 na mestu starijeg, koji se u izvorima spominje još od početka 17. veka. Hram je posvećen Prenosu moštiju svetom Nikoli. Visoka konstrukcija hrama i oltarske pregrade nosi oko šezdeset ikona akademskog slikara Teodora Ilića Češljara. Ikonostas je jedan od najstarijih u Vojvodini i 1966. godine ovaj spomenik ikonografije  je stavljen pod zaštitu države.

Prema popisu stanovništva iz 2022.godine, ovde živi 5.393 ljudi. Imaju četiri vrtića i jednu osnovnu školu.

Aktivni su i amaterski slikari, UG „Da Vinci”, Udruženje žena „Feminae circulo” kao i  Udruženje mladih „Za naše selo”.

S. Aničić Ilić i D. Nikolić

Foto: Dnevnik/Filip Bakić