СВЕДОЧАНСТВА О ДАЛЕКОЈ ПРОШЛОСТИ: Важна археолошка налазишта на територији општине Бечеј (ФОТО)

Приликом рекогносцирања (прегледа терена) прошле године посећено је шест хумки на територији oпштине Бечеј – Коштаница, Доњи Угар, Угарнице, Перлек, Варјук и Почкајева хумка. На Коштаници су сакупљени уломци касноантичких и позносредњовековних керамичких посуда, на Доњем Угару неколико људских костију, значајна количина праисторијске керамике као и камене крхотине. 

На хумци у Перлеку, која је у целости очувана, сакупљени су фрагменти праисторијских, средњовековних и нововековних керамичких посуда, те остаци запеченог лепа (зидне оплате неког станишта древних људи). Из праисторијске керамике посебно се издваја уломак велике тракасте дршке од шоље као и део трбуха посуде украшеног убодима. Претпоставља се да је реч о Баденској култури из времена бакарног доба. 

Као и последњих година, фокус је био на систематским археолошким ископавањима налазишта Перлек – Оранице Беркеша, северно од Бечеја. Ради се о вишеслојном локалитету на којем су до сада археолози документовали трагове настањености од млађег каменог доба, или неолита, до средњег века. Најупечатљивији део налазишта представља велико неолитско насеље, окружено вишеструким рововима. Према речима кустоса археолога Градског музеја Бечеј и руководиоца истраживања Рашка Рамаданског, за сада није јасно да ли се ради о шанчевима ради заштите самог насеља од непријатеља, или су то били само заклони за домаће животиње. До сада је подробно истражено неколико праисторијских кућа.

– Остатке куће у праисторијском насељу на локалитету Перлек – Оранице Беркеша можемо на основу више показатеља датовати у позни неолит или млађе камено доба – каже Рашко Рамадански. – Ради се о времену петог миленијума пре нове ере, када су се на овим просторима сусретали утицаји чувене Винчанске и Потиске културе. Из ове куће потиче и много налаза уломака најразличитијих керамичких посуда, често украшених. Од целих форми за сада имамо пехар на високој стопи, биконичну зделу украшену глачаним мотивима и већу полулоптасту посуду са типично утиснутим линеарним декорацијама. Ово су изузетни налази и сведочанства далеке људске прошлости на територији данашње општине Бечеј.

Осим тога, на ископавањима су пронађена и сечива од окресаног кремена и вулканског стакла – опсидијана, затим изузетан уломак каменог калупа за ливење бронзе, по свој прилици секире или длета, као и велики број уломака камених жрвњева, или ручних млинова, као и пршљенак за вретено. 

– Повежемо ли ове налазе са бројним открићима од претходне године, схватамо да се ради о веома важном археолошком налазишту – истиче Рашко Рамадански. – У току је стручна обрада сакупљених налаза у Градском музеју, која се састоји из чишћења и паковања, раздвајања истих сходно заједничким особинама, релативног датовања, доделе ознака инвентара... Они предмети који својим степеном очуваности то завређују, биће упућени на конзервацију и рестаурацију. Као и ранијих година, Археолошки одсек Градског музеја Бечеј се, ради финансирања наставка истраживања овог локалитета, пријавио на конкурс Министарства културе и информисања Републике Србије, ком се захваљујемо и надамо се подршци и у 2025. години.

Снимање корита Великог бачког канала

Код Бачког Градишта су јесенас са успехом одрађена снимања корита Великог бачког канала сонаром, сагледани су обим и степен очуваности надземних и подводних остатака шлајза из 18. века као и старог железничког моста. Ова истраживања финансирао је Покрајински секретаријат за културу.

– Шлајз код Бачког Градишта представља изузетну баштину, пре свега јер се ради о најстаријој преводници на каналу с краја 18. века – каже Рашко Рамадански. – Нажалост, у запуштеном је стању и нема одговарајући заштићени статус. Осим тога, под водом је пронађен један чамац. Његов необични положај и околност да се на овом делу канала некада налазио стари ток Црне Баре, која је од давнине била пловна, допушта нам да претпоставимо да се ради о старијем пловилу, али ће тек будућа истраживања утврдити релативну хронологију овог елемента подводне баштине.