НОВИ ЖИВОТ ОРЛА КРСТАША: Прихватилиште на Палићу помаже у опоравку ове величанствене птице

Управо овде се налази највећи број гнездећих парова, а напори за заштиту су најинтензивнији. Орнитолози Завода за заштиту природе Војводине и ДЗЗПС активно прате популацију орла крсташа, обележавају птице прстеновима и ГПС одашиљачима, како би пратили њихово кретање и идентификовали потенцијалне опасности. 

Такође, раде на заштити гнезда, спречавању тровања и едукацији локалног становништва.

Од само 16 парова ових величанствених птица, колико их је преостало у целој Србији, чак два примерка нашла су уточиште баш овде, на Палићу.

„Стигла су два орла крсташа независно један од другог током прошле године. Један је опорављен и треба да се врати у природу, а стигао је у септембру прошле године из места Сајан. Крајем 2024. стигла је и друга птица, али она неће бити враћена у природу, јер више неће моћи да лети. Птице које стигну у прихватилиште ми их опоравимо и вратимо у природу. На жалост, постоје јединке које не могу да се врате у природу“, рекао је ветеринар Марко Лазић из Зоолошког врта Палић.

Док ме је Марко водио кроз прихватилиште, које тренутно брине о више од 400 животиња, рекао је да ће, чим буде лепше време, и роде се вратити у природу.

Директорица Зоолошког врта, Соња Мандић, ми је открила да је само прошле године кроз њихова врата прошло чак 200 нових штитеника. Свако има своју причу – неке су спасене од кријумчара, друге су пронађене повређене поред пута, а треће су једноставно имале несрећу да падну у погрешне руке.

„Наше прихватилиште је прилично попуњено, јер смо 2024. године примили преко 200 јединки, а од ранијих година је остало велики број јединки које нисмо могле вратити у природу. Има и већи број егзотичних животиња које су заштићене, и наша земља Србија им није природно станиште. Самим тим, морају да живе у контролисаним условима и да им се обезбеде посебни услови смештаја. Тако ми данас имамо око 420 јединки у прихватилишту и више од 80 одсто је попуњено“, рекла је Соња Мандић.

Свакој јединци је драгоцена у борби против изумирања.

Док пролазимо кроз прихватилиште, Соња ми показује различите становнике овог необичног уточишта.

„Многе од ових животиња су егзотичне врсте које су заштићене, а Србија им није природно станиште. Оне морају живети у контролисаним условима са посебним условима смештаја. Свакој животињи која дође код нас има јединствену причу – неке су спасене од кријумчара, друге су пронађене повређене поред пута, а неке су једноставно имале несрећу да падну у погрешне руке.“

Орао крсташ је импозантна птица са распоном крила до 2 метра. Одликује га тамносмеђе перје са златном круном на потиљку, по чему је и добио име. Ова грабљивица преферира отворене пределе са шумским појасима, попут пашњака, степа и пољопривредних површина. У Србији, орао крсташ се превасходно налази у Војводини, где се гнезди у близини речних токова и влажних станишта. Орао крсташ има кључну улогу у екосистему.

Као предатор, контролише популацију глодара и других мањих животиња, спречавајући пренамножавање и одржавајући равнотежу у природи. Његово присуство је индикатор здравог екосистема, а његов нестанак указује на озбиљне проблеме у животној средини.

Крајем 20. и почетком 21. века, популација орла крсташа у Србији доживела је драматичан пад. Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗЗПС), 2016. године у целој земљи преостао је само један гнездећи пар. Овај податак је био алармантан и покренуо је низ акција за спасавање ове врсте. Захваљујући интензивним напорима орнитолога, волонтера и надлежних институција, ситуација се полако поправља. Ипак, орао крсташ је и даље критично угрожена врста у Србији, а свако гнездо је од виталног значаја за опстанак популације.

Будућност орла крсташа у Србији зависи од нас. Ако наставимо да радимо заједно, можемо осигурати опстанак ове величанствене птице и очувати богатство биодиверзитета наше земље.