NOVI ŽIVOT ORLA KRSTAŠA: Prihvatilište na Paliću pomaže u oporavku ove veličanstvene ptice
Vojvodina, sa svojim prostranim ravnicama, rečnim tokovima i očuvanim prirodnim staništima, predstavlja ključno područje za opstanak orla krstaša u Srbiji.
Upravo ovde se nalazi najveći broj gnezdećih parova, a napori za zaštitu su najintenzivniji. Ornitolozi Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine i DZZPS aktivno prate populaciju orla krstaša, obeležavaju ptice prstenovima i GPS odašiljačima, kako bi pratili njihovo kretanje i identifikovali potencijalne opasnosti.
Takođe, rade na zaštiti gnezda, sprečavanju trovanja i edukaciji lokalnog stanovništva.
Od samo 16 parova ovih veličanstvenih ptica, koliko ih je preostalo u celoj Srbiji, čak dva primerka našla su utočište baš ovde, na Paliću.
„Stigla su dva orla krstaša nezavisno jedan od drugog tokom prošle godine. Jedan je oporavljen i treba da se vrati u prirodu, a stigao je u septembru prošle godine iz mesta Sajan. Krajem 2024. stigla je i druga ptica, ali ona neće biti vraćena u prirodu, jer više neće moći da leti. Ptice koje stignu u prihvatilište mi ih oporavimo i vratimo u prirodu. Na žalost, postoje jedinke koje ne mogu da se vrate u prirodu“, rekao je veterinar Marko Lazić iz Zoološkog vrta Palić.
Dok me je Marko vodio kroz prihvatilište, koje trenutno brine o više od 400 životinja, rekao je da će, čim bude lepše vreme, i rode se vratiti u prirodu.
Direktorica Zoološkog vrta, Sonja Mandić, mi je otkrila da je samo prošle godine kroz njihova vrata prošlo čak 200 novih štitenika. Svako ima svoju priču – neke su spasene od krijumčara, druge su pronađene povređene pored puta, a treće su jednostavno imale nesreću da padnu u pogrešne ruke.
„Naše prihvatilište je prilično popunjeno, jer smo 2024. godine primili preko 200 jedinki, a od ranijih godina je ostalo veliki broj jedinki koje nismo mogle vratiti u prirodu. Ima i veći broj egzotičnih životinja koje su zaštićene, i naša zemlja Srbija im nije prirodno stanište. Samim tim, moraju da žive u kontrolisanim uslovima i da im se obezbede posebni uslovi smeštaja. Tako mi danas imamo oko 420 jedinki u prihvatilištu i više od 80 odsto je popunjeno“, rekla je Sonja Mandić.
Svakoj jedinci je dragocena u borbi protiv izumiranja.
Dok prolazimo kroz prihvatilište, Sonja mi pokazuje različite stanovnike ovog neobičnog utočišta.
„Mnoge od ovih životinja su egzotične vrste koje su zaštićene, a Srbija im nije prirodno stanište. One moraju živeti u kontrolisanim uslovima sa posebnim uslovima smeštaja. Svakoj životinji koja dođe kod nas ima jedinstvenu priču – neke su spasene od krijumčara, druge su pronađene povređene pored puta, a neke su jednostavno imale nesreću da padnu u pogrešne ruke.“
Orao krstaš je impozantna ptica sa rasponom krila do 2 metra. Odlikuje ga tamnosmeđe perje sa zlatnom krunom na potiljku, po čemu je i dobio ime. Ova grabljivica preferira otvorene predele sa šumskim pojasima, poput pašnjaka, stepa i poljoprivrednih površina. U Srbiji, orao krstaš se prevashodno nalazi u Vojvodini, gde se gnezdi u blizini rečnih tokova i vlažnih staništa. Orao krstaš ima ključnu ulogu u ekosistemu.
Kao predator, kontroliše populaciju glodara i drugih manjih životinja, sprečavajući prenamnožavanje i održavajući ravnotežu u prirodi. Njegovo prisustvo je indikator zdravog ekosistema, a njegov nestanak ukazuje na ozbiljne probleme u životnoj sredini.
Krajem 20. i početkom 21. veka, populacija orla krstaša u Srbiji doživela je dramatičan pad. Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZZPS), 2016. godine u celoj zemlji preostao je samo jedan gnezdeći par. Ovaj podatak je bio alarmantan i pokrenuo je niz akcija za spasavanje ove vrste. Zahvaljujući intenzivnim naporima ornitologa, volontera i nadležnih institucija, situacija se polako popravlja. Ipak, orao krstaš je i dalje kritično ugrožena vrsta u Srbiji, a svako gnezdo je od vitalnog značaja za opstanak populacije.
Budućnost orla krstaša u Srbiji zavisi od nas. Ako nastavimo da radimo zajedno, možemo osigurati opstanak ove veličanstvene ptice i očuvati bogatstvo biodiverziteta naše zemlje.