(ФОТО) "ВУНА НЕ УЗРОКУЈЕ АЛЕРГИЈЕ, ТОПЛИЈА ЈЕ И КВАЛИТЕТИЈА ОД СИНТЕТИКЕ" Душан Милошев, вуновлачар из Шајкаша чува породичну традицију дугу 70 година
Душан Милошев, познат као Дуле Вунар, шајкашки вуновлачар, наставља да негује породичну традицију дугу 70 година.
Његов отац, Александар, први је почео да се бави вуновлачарством 1951. године, када је дошао у Шајкаш са вуновлачарском машином коју је сам израдио. Вуновлачарство је посао који подразумева прераду вуне за различите производе, али са појавом синтетике 1970-их, овај занат је почео да се гаси.
Душан је наставио рад са машином коју је наследио, али је пре 20 година набавио индустријску машину која је више од 70 година стара и предвиђена за рад у три смене. Машина је веома ретка, а Душан је срећом успео да је сачува од отпада.
- Машина толико ради да заради за своју лежарину и то је то. Вуновлачарство ми није извор прихода, већ је ствар породичне традиције и зато никада нисам одустао, нити сам размишљао да продам машину. Желим да сачувам овај занат првенствено због оца, од кога сам га наследио, а онда и због машине, јер таква више нигде не може да се купи - истиче Душан.
Годишњи посао стане у недељу дана
Душан Милошев обради око тону вуне годишње, али како каже, исту количину могао би да заврши за недељу дана ако би се потрудио.
- Када неко каже хиљаду килограма вуне, изгледа много, али то је у ствари мало. Отац је радио на машини мање радне површине која је ишла три пута спорије, али је имао толико посла да је радио дан и ноћ. Данас, са новом машином, максималну количину од 30 килограма вуне урадим за два сата. Машина је много бржа, али посла је све мање - објашњава Душан.
Занимљиво је да је пре 25 година о Душановом оцу, Александру Милошеву, писао и „Дневник“, када је вуновлачарство већ било на измаку.
Посао вуновлачара није физички тежак, али захтева специфично знање и пажњу. Вуну коју муштерије доносе, Душан развлачи на специјалној машини, тако да постаје фина и спремна за даљу употребу. Његове муштерије су углавном старији људи, који долазе из разних делова Војводине како би прерадили стару вуну или добили предиво.
- Никада се нисам нигде рекламирао, нити планирам. Једноставно, кога занима, он се распита и пронађе ме. У овој кући се бавимо вуновлачарством већ 70 година, много људи нам је долазило, многима је рађена вуна и зато сви знају за нас - додаје Душан.
Иако никада није радио рекламу, Душанова репутација се проширила кроз деценије, јер су многи из целе области користили његове услуге. Старији људи који су навикли на природну вуну, радије прерађују старе јоргане него да купују нове, синтетичке. Душан истиче да је вуна природан материјал који не узрокује алергије и да је топлија и квалитетнија од синтетике.
Машина од пет километара тестере
Вуновлачарска машина коју користи Душан Милошев није сачињена од потрошног материјала. Њени ваљци садрже тестере и челичне четке које развлаче вуну. Према Душановим проценама, на ваљцима се налази око пет километара тестере у једном комаду, што је јединствено, јер таква тестера није доступна на тржишту. Како истиче, важно је добро познавати машину и њен рад да би се избегли кварови и хаварије.
Упркос разматрању производње јоргана, Душан је одустао од проширења посла, јер је то захтевало додатна улагања, а посао је био ризичан. Он чува породичну традицију и нада се да ће његов син и будуће генерације наставити овај занат.
Дуле Вунар је један од ретких вуновлачара у Војводини, а будућност овог заната зависи од враћања људи традицији и квалитетним, природним материјалима. Како се људи буду враћали традицији, али пре свега квалитету и природним материјалима, тако ће и овај занат опстајати и живети у будућности, закључује Душан.
Текст и фото: Срђан Кнежевић
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.