(FOTO) "VUNA NE UZROKUJE ALERGIJE, TOPLIJA JE I KVALITETIJA OD SINTETIKE" Dušan Milošev, vunovlačar iz Šajkaša čuva porodičnu tradiciju dugu 70 godina
Dušan Milošev, poznat kao Dule Vunar, šajkaški vunovlačar, nastavlja da neguje porodičnu tradiciju dugu 70 godina.
Njegov otac, Aleksandar, prvi je počeo da se bavi vunovlačarstvom 1951. godine, kada je došao u Šajkaš sa vunovlačarskom mašinom koju je sam izradio. Vunovlačarstvo je posao koji podrazumeva preradu vune za različite proizvode, ali sa pojavom sintetike 1970-ih, ovaj zanat je počeo da se gasi.
Dušan je nastavio rad sa mašinom koju je nasledio, ali je pre 20 godina nabavio industrijsku mašinu koja je više od 70 godina stara i predviđena za rad u tri smene. Mašina je veoma retka, a Dušan je srećom uspeo da je sačuva od otpada.
- Mašina toliko radi da zaradi za svoju ležarinu i to je to. Vunovlačarstvo mi nije izvor prihoda, već je stvar porodične tradicije i zato nikada nisam odustao, niti sam razmišljao da prodam mašinu. Želim da sačuvam ovaj zanat prvenstveno zbog oca, od koga sam ga nasledio, a onda i zbog mašine, jer takva više nigde ne može da se kupi - ističe Dušan.
Godišnji posao stane u nedelju dana
Dušan Milošev obradi oko tonu vune godišnje, ali kako kaže, istu količinu mogao bi da završi za nedelju dana ako bi se potrudio.
- Kada neko kaže hiljadu kilograma vune, izgleda mnogo, ali to je u stvari malo. Otac je radio na mašini manje radne površine koja je išla tri puta sporije, ali je imao toliko posla da je radio dan i noć. Danas, sa novom mašinom, maksimalnu količinu od 30 kilograma vune uradim za dva sata. Mašina je mnogo brža, ali posla je sve manje - objašnjava Dušan.
Zanimljivo je da je pre 25 godina o Dušanovom ocu, Aleksandru Miloševu, pisao i „Dnevnik“, kada je vunovlačarstvo već bilo na izmaku.
Posao vunovlačara nije fizički težak, ali zahteva specifično znanje i pažnju. Vunu koju mušterije donose, Dušan razvlači na specijalnoj mašini, tako da postaje fina i spremna za dalju upotrebu. Njegove mušterije su uglavnom stariji ljudi, koji dolaze iz raznih delova Vojvodine kako bi preradili staru vunu ili dobili predivo.
- Nikada se nisam nigde reklamirao, niti planiram. Jednostavno, koga zanima, on se raspita i pronađe me. U ovoj kući se bavimo vunovlačarstvom već 70 godina, mnogo ljudi nam je dolazilo, mnogima je rađena vuna i zato svi znaju za nas - dodaje Dušan.
Iako nikada nije radio reklamu, Dušanova reputacija se proširila kroz decenije, jer su mnogi iz cele oblasti koristili njegove usluge. Stariji ljudi koji su navikli na prirodnu vunu, radije prerađuju stare jorgane nego da kupuju nove, sintetičke. Dušan ističe da je vuna prirodan materijal koji ne uzrokuje alergije i da je toplija i kvalitetnija od sintetike.
Mašina od pet kilometara testere
Vunovlačarska mašina koju koristi Dušan Milošev nije sačinjena od potrošnog materijala. Njeni valjci sadrže testere i čelične četke koje razvlače vunu. Prema Dušanovim procenama, na valjcima se nalazi oko pet kilometara testere u jednom komadu, što je jedinstveno, jer takva testera nije dostupna na tržištu. Kako ističe, važno je dobro poznavati mašinu i njen rad da bi se izbegli kvarovi i havarije.
Uprkos razmatranju proizvodnje jorgana, Dušan je odustao od proširenja posla, jer je to zahtevalo dodatna ulaganja, a posao je bio rizičan. On čuva porodičnu tradiciju i nada se da će njegov sin i buduće generacije nastaviti ovaj zanat.
Dule Vunar je jedan od retkih vunovlačara u Vojvodini, a budućnost ovog zanata zavisi od vraćanja ljudi tradiciji i kvalitetnim, prirodnim materijalima. Kako se ljudi budu vraćali tradiciji, ali pre svega kvalitetu i prirodnim materijalima, tako će i ovaj zanat opstajati i živeti u budućnosti, zaključuje Dušan.
Tekst i foto: Srđan Knežević
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.