(FOTO, VIDEO ) SLAVI SE VODENI PONEDELJAK KOD BUNJEVACA: Mladići u potrazi za devojkama, fijakeri, tamburaši i šarena jaja na salašu

U pitanju je stara tradicija kada mladići obilaze kuće u potrazi za devojkama koje, prema običaju, treba da poliju.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Dnevnik (@dnevnik.rs)

Nekada se to činilo vodom sa bunara, danas uglavnom parfemima. Devojke uzvraćaju poklonom: daruju šarena jaja, zumbule, narcise, pa i pomorandže.

“To se uvek tako radi. Nema tu velike filozofije, zna se ko koga traži i šta sledi. Mi smo svi članovi KUD “Aleksandrovo” i drago mi je da mogu da učestvujem u ovom običaju," kaže Ersen Esenović (20) jedan od polivača.

"Bežimo po celom salašu, sakrivamo se, ali znamo da ćemo završiti sa hlasnom vodom. Na kraju, to je lepo, to je deo nas i našeg običaja.Prvi put učestvujem," dodaje Sara Ivković Ivandekić, jedna od devojaka.

Na salašima, naročito u okolini Subotice, običaj je i ove godine sproveden s pažnjom i uz puno veselja. Mladići dolaze fijakerima, obučeni u narodnu nošnju, uz zvuke tamburice. Tradicionalni pozdrav "Faljen Isus! Imali cura?" čuje se ispred svake kuće. Ako domaćin odgovori da ima, procedura je jasna — sledi polivanje i razmena poklona.

Ovaj običaj ima i društvenu funkciju. Pored zabave i igre, on je u prošlosti predstavljao i priliku da se mladi upoznaju, da porodice stupe u kontakt, i da se zajednica zbliži. Danas, iako je većina veza preseljena na društvene mreže, Vodeni ponedeljak i dalje ima snagu da okupi ljude uživo, na salašu, u prirodi, licem u lice.

Prema kazivanju starijih, nekada se znalo koje kuće se moraju obići, a devojke su se često skrivale iza štala, ambara ili voćnjaka. U fijakerima su stizali polivači iz više mesta, pa se događaj znao pretvoriti u pravo veselje. Danas, s manje sela i više automobila, duh se zadržava, ali u nešto drugačijem ruhu — često uz organizaciju kulturno-umetničkih društava ili porodica koje svesno čuvaju običaj.

“Mi se trudimo da očuvamo običaj. Da prižemo mladima kako su kadgod dolazili polivači. Trudimo se da sve više mladih nauči običaj kako bi preneli svojim drugarima”, kaže Vesna Takač iz KUD “Aleksandrovo”.

Tradicija Vodinog ponedeljka nije svojstvena samo Bunjevcima. Slični običaji postoje u Mađarskoj i Poljskoj, gde se takođe neguje praksa polivanja, ali su u bunjevačkom kontekstu povezani s posebnom simbolikom: čistoća, novi početak, radost, i — što je posebno važno — poštovanje. Naime, nije reč o zadirkivanju, već o svojevrsnom izrazu pažnje i želje za bliskosti.

Na salašu Grge Pećerića, događaj je i ove godine protekao u dobrom duhu. Domaćin se pobrinuo za doček — kolači, piće, muzika. Učesnici su stigli organizovano, sa svih strana, i poštovali redosled kuća koje se obilaze. Bilo je i starijih i mlađih, ali svi s istim ciljem: da očuvaju ono što su nasledili, ne samo kao folklor, nego kao deo identiteta.

I dok mirisi parfema zamene vodu, a šarena jaja pređu iz ruke u ruku, poruka ostaje ista: tradicija ima smisla dok god ima onih koji je poštuju.

Bunjevci to, očigledno, još uvek čine — s ponosom i dostojanstvom, iz godine u godinu.

Tekst, foto i video: Sandra Iršević