„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ТИТЕЛСКИ БРЕГ” (1) Лес који крије тајну ледених доба
Тителски брег сматра се најинтересантнијом лесном заравни у Средњој Европи, и упркос снажном утицају човека и потпуно култивисаном платоу, овај природни бисер важи за једно од најбоље очуваних степских подручја у нашој земљи.
Радознали да сазнамо нешто више о томе, упутили смо се ка овом, од 2012. године Специјалном резервату природе, не би ли смо у оквиру „Дневниковог” серијала о заштићеним природним добрима које баштинимо у Војводини приближили овај јединствени феномен од међународног значаја и уверили се да су лесни наноси један од најдетаљнијих палеоклиматских и палеоеколошких архива на европском копну. Испоставилчо се да су лесни одсеци у првом степену заштите и да су непроходни за туристе, те нисмо били у прилици да овековечимо тај детаљ.
Мини оаза храста медунца
Први степен заштите обухвата 69 хектара подручја, и то обод самог брега уз Тису, који чувају непроходне високе лесне одсеке. Такође, пронађена је и мини оаза коју чини 12 стабала храста медунца непознате старости. У првом режиму заштите се, каже Александра, генерално налазе шуме, шумарци, остаци неких старих аутохтоних шума ко зна из ког периода, претежно степских врста, као и највећи број биљака. Захваљујући сарадњи са Шумарским факултетом у Београду, једног дана, када храст роди, план је да се покупе жирови и на тај начин покуша да се сачува генетски материјал аутохтоног храста са нашег подручја, те њиме касније пошуми површина у оквиру резервата.
Заштићено подручје простире се на 496 хектара, а Тителски брег надвија се над равном Војводином на подручју југоисточне Бачке, у области Шајкашка. У његовом подножју, са северне стране налази се насеље Мошорин, са западне Шајкаш, са југозападне Вилово, а са јужне стране Лок и Тител, уздижући се над десном обалом Тисе, недалеко од њеног ушћа у Дунав. Екипу „Дневника” у Тителу дочекали су директор и управљачи из Установе за заштиту природе „Тителски брег”, а сарадник у тој установи, Александра Николић, објашњава нам зашто је он интересантан са геолошке и геоморфолошке тачке гледишта.
Вратио се степски соко, који на Тителском брегу није био виђен дуже време. Зато се сад постављају два велика гнезда у нади да ће се овде заувек вратити
– Наиме, доктори, професори и научници сматрају да је Тителски брег лесни плато, који у својим одсецима јасно приказује смену топлих и хладних, односно глацијалних и интерглацијалних периода од 630.000 до 650.000 година уназад. Ти одсеци нису сви исте боје, већ разликујемо тамне линије које представљају топле периоде у последњем леденом добу, када је клима била блажа и када је биљни и животињски свет био богатији на овом подручју, захваљујући органским материјама које су се ту наталожиле. На овом лесном острву можете наћи различите геоморфолошке облике који постоје и у свету, али су овде специфично сконцентрисани на малој површини. То су сурдуци, поличице, плећа, лесни одсеци, висеће долине, лесне пирамиде, лесне пећине, лесне шкрапе или вртаче, провалије, плавине, сливци, одроње и лесне луткице, и све је настајало навејавање леса у хладним глациојалним циклусима, када заправо и да је тешко било живог света на овом подручју – прича Николић.
Прати се стање популације текунице
Текунице су строго заштићене врсте, и уз помоћ стручњака са Биолошког и Природно–математичког факултета, рађено је маркирање и вађење крви код ових врста, с обзиром на то да је посао управитеља праћење здравственог стања и стања популације, али и истраживање кретања овог правог степског глодара. Александра Николић каже да уназад неколико година колико раде истраживања, стање текуница на локалитету Лочки пашњаци боље је од очекиваног.
– Испоставило се да је бројно стање на другим локалитетима у Војводини јако опало због неких болести. Међутим, Лочки пашњаци су јако изоловани, што са једне стране није добро јер текунице немају контакт са другим локалитетима, па се њихов ареал кретања не шири, али са друге стране, болести слабо стижу до њих. Оне могу да мигрирају према самом Тителском брегу, јер се пашњаци налазе испод брега. Ово је друга година како пратимо њихово здравствено стање, те ћемо о томе имати више података догодине – констатује Николић.
Због специфичности услова и историјских фактора, Тителски брег негује бројне строго заштићене и заштићене дивље врсте, у карактеристичној и разноврсној вегетацији фрагилних типова екосис- тема. Колико тачно има врста, Александра каже да ни сами нису сигурни. По студији заштите наводи се да има око 130 врста, а по једној енциклопедији наводи се да је тај број 142, али она каже да се мониторинг ради сваке године, баш да би информације биле у континуитету.
– Захваљујући праћењу, приметили смо да нам се вратио степски соко који није био виђен дуже време, зато се постављају два велика гнезда у нади да ћемо га заувек вратити.
Међу новим врстама, регистроване су водене птице које Тителски брег и његову ближу околину посећују током лутања у гнездећем периду, а гнезде се на локалитетима у околини, односно у СРП „Царска бара“, СРП „Ковиљско-петроварадински рит и друго. То су велика бела чапља, црвена чапља, жута чапља, мала бела чапља, кашичар и белобрада чигра. Због великих количина падавина у 2023. години, властелица се гнездила на многим привременим барама у њивама и на пашњацима, укључујући околину Тителског брега, што је доказано на бари уз пут према Шајкашу, а шумска сова и средњи детлић су уобичајене гнездарице плавних шума уз реке, због чега њихово присуство у делу резервата према Тиси није неочекивано. Слично важи и за цврчића поточара, који је релативно слабо истражена и локализована, али редовна гнездарица шикара у Потисју. Примећена је и црноглава стрнадица на више локалитета, што указује на чињеницу да се врста гнезди овде, а један мужјак је чак и маркиран код Лока и то је занимљив налаз који сведочи о ширењу медитеранске врсте на север. Најближа позната гнездилишта налазе се на јужним падинама Фрушке горе – говори нам Александра Николић, додавши да је змијар такође врста за коју се чини да шири ареал на подручје Панонске низије.
Ивана Бакмаз