АНИЦА ПЕРИШКИЋ ИЗ БАЧКОГ МОНОШТОРА ВРЦА МЕД БЕЗМАЛО 34 ГОДИНЕ Некад се мед ПРОДАВАО У БУРАДИМА
У бизнис свету, и даље је реткост сусрести се са женом предузетницом, која је притом свој животни позив пронашла у пчеларењу, старом занату, који до данас одолева свим изазовима. Аница Перишкић из подунавског Бачког Моноштора пчеларка је 34 године, но како за „Дневник” каже, ни сама није слутила да ће се наћи на овом медоносном путу, о ком у суштини ништа није знала.
– Удала сам се у пчеларску породицу. Деда мог мужа Ивице је имао пчеле и он је уз њега и оца растао уз кошнице. Када сам се удала за њега, нисам знала ништа о томе, али мало по мало сам учила и сада већ знам пуно тога, после више од три деценија проведених међу пчелама. Најтеже су ми пали убоди. Били су ми највећи проблем, ем отекне, ем боли и онда не знам шта бих, али временом се и то преброди – каже за „Дневник” Перишкићева.
Пре су мед, каже, продавали на велико у бурадима, но на савет пријатеља са којима су били на липовој паши на Фрушкој гори, почели су да се фокусирају на другачији вид рада.
Он им је „открио” да на Ташмајдану постоји манифестација првог викенда у октобру, те да оду тамо и покажу људима своје производе.
Први пут отишли су свекар и свекрва 2000. године, што је била прекретница у тој пчеларској породици.
– Тако смо до 2015. године били на продајним изложбама меда на Ташмајдану, у Новом Саду, Зрењанину, Кикинди... На тим манифестацијама смо увидели да је добро имати мања и већа паковања, али и све производе које правимо, те смо у нашу понуду уврстили све што производимо – прича наша саговорница.
Данас располажу са три пчелиња камиона кошница, с тим што је један увек у шуми и, осим више врста меда, производе полен, прополис, матични млеч, а у понуди су и домаћи медењаци.
Будућност виде у апитерапији
Пчеларка Аница Перишкић каже да будућност виде у апитерапији. Пре неколико година су слушали предавања бројних доктора и терапеута како мед и пчелињи производи утичу на разне болести. Довољно је, каже, да се дигну поклопци, а „пацијент” удише на тај начин све продукте кошнице, што најбоље делује на дисајне путеве, те се препоручује оболелима од астме, бронхитиса и других болести плућа. Добро је и за синусе, а убоди су ипак најбољи за реуматска обољења.
Такође, газдинство Перишкић прави и ракије, које као обавезан састојак садрже ову слаткасту материју, која нема рок трајања.
У међувремену, 2007. у том месту оснива се Удружење грађана „Подунав” на челу са Зденком Митић, која је покренула одређен вид еко-туризма, па тако већ неколико година Аница води едукативне радионице за све госте села и децу.
– У почетку нисмо били спремни на то, но како је интересовање расло, дозидали смо учионицу, поставили кошницу и радо дочекујемо све оне који желе да сазнају више како о пчелама, тако и о производњи меда, о изазовима са којима се сусрећемо, о производима, као и самој заштити – поносно ће Аница.
По Аничиним речима, у бити пчеларски позив је диван, али нимало лак, с обзиром на то да се ради целе године.
Када пчеле мирују, Аница и Ивица обављају друге послове.
Санирају и фарбају кошнице, а нађу времена и за даље усавршавање читањем најновијих истраживања и стручне литературе.
Ивана Бакмаз
Пчеларска учионица pic.twitter.com/PirpUYQ3H2
— Svetolik Marković (@SvetolikMarko) January 19, 2025