„ЖИТОПРОДУКТ”: Наплата кроз приватне тужбе

у овдашњој фабрици „Житопродукт”. Купцима ће бити понуђена опрема расподељена на 32 дела, између осталог и линија за производњу кора, месилица за тесто и машина за паковање, а укупна вредност покретне имовине која се продаје процењена је на близу седам милиона динара. На првом надметању, иначе, почетна цена износи 60 одсто од процењене вредности.

Извршни поверилац у овом случају, који би распродајом имовине „Житопродукта” требало да наплати своја потраживања, јесте „Хета лизинг” из Београда, односно бивши „Хипо лизинг”. Прошле године је, како „Дневник” сазнаје, потраживања од зрењанинског акционарског друштва за производњу млинских, пекарских и колачарских производа, на исти начин наплатила и Пореска управа.

Државни заступник капитала у „Житопродукту” Војислав Турински каже да, иако је законом забрањено отуђивање имовине ове фабрике, повериоци подношењем приватних тужби долазе до својих пара тако што се распродаје опрема. Наиме, решењем Вишег суда у Београду „Житопродукт” је привремено одузет приватнику Ђорђу Божићу, због сумње да је као један од бивших челника Пољопривредно – индустријског комбината „Земун” имовину стекао криминалом. Њему је, прецизније говорећи, укинуто право на управљање са 72,8 одсто капитала зрењанинског предузећа. Таква судска одлука је донета пре неколико година али, колико је познато, од тада до данас још није озбиљно ни почео судски спор током којег би се утврдило коме припада „Житопродукт”, да ли Божићу или држави. За то време, мало по мало, одлази фабричка имовина предузећа у којем су запослена 34 радника, а та опрема, тврди Турински, свакако је ван функције.

То значи да се продаја коју спроводе извршитељи неће одразити на пословање компаније „Дон дон”, са којом је 2011. године потписан уговор о закупу пекаре, млина, силоса капацитета 9.500 тона и возног парка. У то време је саопштено да је уговор са словеначком фирмом потписан на неодређено време и да све зависи од тога какав ће бити исход судског спора и да ли ће фабрика трајно бити одузета од Божића. „Дон дон” је, без обзира на још увек нерешен статус, све ове године непрестано улагао у ширење пословања, опрему, технологију и оспособљавање дотрајалих капацитета.

Закупац је почетком године саопштио да и у 2015. планира да инвестира у обнову дела дотрајале опреме и уложи средства у постојећу инфраструктуру, као и у нове технологије и рецептуру, које омогућавају примену светских трендова у производњи брашна. Истовремено, стара опрема, у власништву „Житопродукта“, а не „Дон дона“, трага за купцима, како би била намирена потраживања поверилаца.

Ж. Балабан