(ВИДЕО) ЈЕЗИВО ЈЕ, РУСИЈА И АМЕРИКА РАЗАРАЈУ СВЕ РЕДОМ: Застрашујућа симулација појаснила како ће изгледати нуклеарни рат!
Како би изгледао нуклеарни рат између САД-а и Русије и колико би људи заиста могло преживети? Професор Марк Тегмарк са Масачусетског института за технологију (МИТ) удружио је тим научника како би направио најреалистичнију симулацију глобалног нуклеарног сукоба засновану на доступним подацима.
Ова симулација пружа увид у размере разарања, последице за климу и потенцијалну хуманитарну катастрофу.
Након што је Џо Бајден одобрио употребу ATACMS ракета на руској територији, и после одлуке Владимира Путина да радикално промену нуклеарну доктрину, цео свет тражи одговор на питање: Може ли неко уопште да преживи Трећи светски рат?
Према Тегмарковој симулацији, нема велике разлике у томе ко започиње нуклеарни сукоб. Када једна страна лансира ракете, друга брзо реагује лансирањем својих пре него што их прве погоде. Балистичке ракете са америчких подморница у близини Норвешке погађају руске циљеве за око 10 минута, док руске ракете, лансиране из области северно од Канаде, стижу до САД неколико минута касније.
Први напади циљани су на уништавање електронике и енергетских мрежа електромагнетним импулсом. Затим се гађају командни центри и лансирне базе нуклеарних пројектила. Градови су такође мете због војне инфраструктуре и намере да се спречи опоравак непријатеља након рата. Свака експлозија ствара ватрену куглу температуре сличне језгру Сунца, радиоактивне облаке и разорне ударне таласе који руше зграде.
Катастрофалне последице за градове и становништво
Тегмарк истиче да експлозије, електромагнетни импулси и радиоактивност нису најгоре последице. Највећа опасност долази од нуклеарне зиме – ефекта изазваног црним угљеником из пожара који захватају градове. Данас су нуклеарне бомбе знатно јаче од оне бачене на Хирошиму, а пожари у густо насељеним градовима, попут Москве, стварају димне облаке који се подижу високо у атмосферу.
Ови облаци црног дима остају у стратосфери, изнад нивоа кише која би их могла испрати, и ту се задржавају годинама. Сунчева светлост загрева дим, подижући га још више, док га снажни стратосферски ветрови шире широм северне хемисфере за свега неколико дана. Резултат је драстично хлађење планете – чак и лети, температуре у Кансасу би пале за око 20 степени Целзијуса, док би друге области биле погођене још јачим захлађењем.
Глад и масовно изумирање
Према научном раду који Тегмарк цитира, нуклеарна зима би могла довести до смрти више од 5 милијарди људи, укључујући 99% становништва САД-а, Европе, Русије и Кине. Разлог за то је што већина црног угљеника остаје на северној хемисфери, где највише угрожава пољопривреду, а ниске температуре додатно отежавају узгој хране у овим регијама.
Непознанице и нада за будућност
Тегмарк признаје да још постоје велике непознанице – стварне последице могле би бити или мање катастрофалне или још горе. Недавно покренути истраживачки програм од четири милиона долара настоји да пружи јаснију слику и да унапреди глобалну политику у вези са нуклеарним наоружањем. Међутим, Тегмарк упозорава да је већина постојећих истраживања класификована и фокусирана на војне, а не на хуманитарне последице.
Порука: Информисаност као превенција
Иако се може чинити да појединци не могу много да учине, Тегмарк сматра да дељење информација, попут видео-снимка његове симулације, може допринети спречавању нуклеарног рата. Пошто нуклеарни сукоби често ескалирају постепено, случајно или због погрешне процене, ширење свести о катастрофалним последицама могло би смањити шансе да се оваква трагедија икада догоди.
Нуклеарни рат нема победника – само губитнике, закључује Тегмарк, апелујући на јавност да се укључи у разговор о овој кључној теми.
Dnevnik.ns/B92.net