(ВИДЕО) А у торби конзерва туњевине! ЕУ КОМЕСАРКА ПОЗВАЛА ГРАЂАНЕ ДА “ШТЕКАЈУ” ЗАЛИХЕ ХРАНЕ Пред камерама показала шта је све неопходно за "судњи дан"

Како је наведено у јучерашњем саопштењу Комисије, стратегија је покренута у време када се ЕУ суочава са све сложенијим кризама и изазовима "који не могу да се занемаре".

Од све већих геополитичких тензија и сукоба, хибридних и сајбер-безбедносних претњи, страних манипулација информацијама и мешања, до климатских промена и све веćих природних катастрофа, ЕУ треба да буде спремна да заштити своје грађане и кључне друштвене функције које су кључне за демократију и свакодневни живот, поручује се у саопштењу.

Из Комисије кажу да желе да подстакне грађане да предузму "проактивне мере за припрему на кризе, попут израде кућних планова за ванредне ситуације и складиштења основних залиха".

Стратегија је делимично инспирисана плановима у Немачкој и нордијским земљама, које су дистрибуирале јавне информативне брошуре и развиле апликације са саветима о томе шта треба радити у случају војног напада или друге националне кризе, преноси Гардијан.
 

Међутим, европска комесарка Хађа Лабиб на свој начин је демонстрирала шта се крије иза саопштења бриселске администрације. У видеу на платформи X показала је шта се налази у њеној торби, како би грађанима ЕУ приказала шта је неопходно да имају код себе у ванредним ситуацијама.

Лабиб је из своје тамно беж торбе (сурвивал едитион) прво извукла лична документа у водоотпорном омоту, објашњавајући да је у Бриселу кишовито. Затим је извадила лампу, шибице и упаљач. Међу основним стварима нашла се и вода, а потом је еврокомесарка извадила нож "швајцарац", истичући да је то неопходно. Осим ножа, као важну ствар нагласила је лекове, а затим је на ред дошла храна.

Лабиб је из торбе извадила чоколадице и конзерву која вероватно садржи туњевину. Напоменула је да је у кризним ситуацијама нужно имати готовину, јер је "цасх кинг", док су картице "само комад пластике". Потом је извукла пуњач за телефон.

На крају је додала да би требало имати карте за игру и мали радио, закључивши да су то ствари које су неопходне за преживљавање 72 сата.

Шта обухвата Стратегија?

Стратегија обухвата 30 кључних акција, кажу из Брисела, а као један од кључних циљева и активности наводи се промовисање спремности грађана. Грађани ЕУ се тако охрабрују да "усвоје практичне мере, као што је одржавање основних залиха за најмање 72 сата у хитним случајевима", а тражи се и да се лекције о приправности интегришу у школске програме и да се уведе Дан приправности ЕУ.

Морамо се припремити за крупне, вишесекторске инциденте и кризе, укључујући могућност оружане агресије која би могла погодити једну или више држава чланица, наводи се у документу.

Иако ЕУ нема надлежности над цивилним или војним службама, од пандемије ковида преузела је већу улогу у кризном одговору, омогућивши заједничке набавке вакцина и медицинске опреме. Сада жели да иде корак даље, након што је прошлогодишњи извештај бившег финског председника Саулија Нинисте указао да не постоји "јасан план" о томе како би ЕУ реаговала "у случају оружане агресије на неку од чланица", преноси Гардијан.

С друге стране, председница Комисије Урсула фон дер Лајен јуче је рекла да је Европа спремна да подржи државе чланице ЕУ и своје партнере од поверења у суседству да спасу животе и средства за живот.

Нове реалности захтевају нови ниво припремљености у Европи. Нашим грађанима, нашим државама чланицама и нашим предузеćима су потребни прави алати да делују како би се спречиле кризе и како би брзо реаговали када дође до катастрофе. Породице које живе у поплавним зонама треба да знају шта да раде када се воде подигну. Системи раног упозорења могу да спрече да региони погођени шумским пожарима изгубе драгоцено време, поручила је Фон дер Лајен.

Скандинавци, Немци и Пољаци већ увели мере

Ови планови вероватно ће изазвати подељене реакције међу државама чланицама ЕУ, које различито доживљавају претње. Прошле седмице Европска комисија је преименовала свој план војне потрошње у "Readiness 2030", уместо "Rearm Europe", након што су лидери Италије и Шпаније изразили забринутост да би првобитни назив могао одбити јавност, пише биртански магазин.

Today, the EU launches its new #Preparedness Strategy. 

“Ready for anything” — this must be our new European way of life. Our motto and #hashtag. pic.twitter.com/fA1z8ZvMDA

— Hadja Lahbib (@hadjalahbib) March 26, 2025

Истовремено, северноевропске земље су предводници у планирању ванредних ситуација. Шведске власти препоручују да домаћинства имају залихе воде, енергетски богате хране, ћебади и алтернативних извора грејања, као и батеријски радио.

Норвешка саветује грађане да набаве основне лекове, укључујући таблете јода у случају нуклеарне опасности. Немачка је позвала домаћинства да прилагоде подруме, гараже или оставе као склоништа, док ће фирме које граде куће бити законски обавезане да у нове објекте укључе и сигурносна склоништа – што је Пољска већ спровела у праксу.

Шта су то преперси

„Препер" (енглески) јесте особа која се припрема за најгори могући сценарио, потпуни хаос у држави и свету, анархију, нуклеарну катастрофу, пад свих институција и система, пропаст економског система, крах економије и банака, несташицу хране, воде, горива и свих ресурса неопходних за преживљавање...

Покрет је својевремено заживео у САД, где је и најпопуларнији. Обично живе на великим имањима на осами, близу шума, држе оружје и знају одлично да га користе и за одбрану и за лов. Реч је о породицама које свакодневно вежбају неке од апокалиптичних сценарија, имају изграђена склоништа у шуми, бункере, оставе пуне залиха, хране и свих потрепштина чак и за годину дана као и трапове у земљи пуне намирница.

Уз себе увек имају и спремну „торбу за понети", стално напаковану хитним потрепштинама, а на појединим кабловским каналима својевремено су биле веома популарне емисије о њима и њиховом животу у којима они показују како вежбају и како се припремају за катастрофе и "судњи дан".

Застрашивање или реална претња?

Потпредседница Комисије Роксана Минзату, одговорила је на оптужбе за застрашивање, упоредивши приправност са минимизирањем "штете, трошкова, патње" до које би потенцијално могло доћи. Минзату је такође признала да нема залихе за три дана, наводећи да то није могуће због њене врсте посла, наводећи да је реченица "то се неће десити нама" погрешан приступ, истакавши као пример пожаре у Грчкој и поплаве које су прошле године погодиле Шпанију.

С друге стране, Лабиб је изјавила да је, како преноси Јуроњуз Србија, на државама чланицама да дефинишу шта је потребно "на основу њихове геополитичке и геостратешке позиције". Белгијска комесарка је напоменула да у Финској младе уче како да користе оружје, али сматра да "то није нешто што бисте имали у Белгији или Француској, бар не сада. То се разликује од једне до друге земље, али можемо учити једни од других".

Стратегија је објављена дан након што је данско министарство одбране саопштило да ће убрзати планове за увођење војног рока за жене за две године. Данска је недавно одлучила да уведе обавезну војну службу за жене. Планира се да жене које наврше 18 година након 1. јула 2025. године учествују у годишњој лутрији која ће одредити да ли ће бити позване на служење војног рока, што је већ обавезно за мушкарце.