ПАЛА ВЛАДА Велика политичка превирања у Француској, председник Макрон ПРЕД КЉУЧНИМ ИЗБОРОМ
Левичари и екстремна десница казнили су Мишела Барнијеа зато што је одлучио да употреби посебна уставна овлашћења како би прогурао део непопуларног буџета, који је тражио уштеде од 60 милијарди евра у покушају смањења дефицита, кроз парламент без коначног гласања.
Француска влада пала је у среду након што су опозициони посланици изгласали неповерење премијеру Мишелу Барнијеу и његовом кабинету. Уз подршку 331 посланика, укључујући крајње десницу и левицу, гласање је додатно продубило политичку кризу у земљи.
Овај догађај угрожава способност Француске, друге највеће економије у ЕУ, да доноси законе и обузда свој велики буџетски дефицит.Очекује се да Барније заједно са својом владом поднесе оставку председнику Емануелу Макрону у скорије време. Ниједна француска влада није изгубила гласање о поверењу од 1962. године, када је то учинила влада Жоржа Помпидуа. Овога пута, Макрон је изазвао кризу позивајући на превремене изборе у јуну, који су довели до поларизованог парламента.
С ослабљеним председником, Француска сада ризикује да заврши годину без стабилне владе или буџета за 2025. годину, иако устав омогућава посебне мере које би спречиле блокаду владе попут оне у САД. Политичка нестабилност у Француској додатно ће ослабити Европску унију, која се већ опоравља од колапса немачке коалиционе владе, и то неколико недеља пре него што новоизабрани председник САД, Доналд Трамп, поново преузме Белу кућу.
Лидерка екстремне деснице, Марин ле Пен, изјавила је да је рушење владе "једини начин на који нам устав омогућава да заштитимо Французе од опасног, неправедног и кажњавајућег буџета".
Француска сада улази у период дубоке политичке несигурности, која већ узнемирава инвеститоре у француске државне обвезнице и акције. Почетком ове недеље, трошак задуживања Француске кратко је премашио онај Грчке, која се генерално сматра далеко ризичнијом.
Макрон сада мора да одлучи. Три извора су за Реутерс рекла да Макрон планира брзо да постави новог премијера, при чему је један извор навео да жели да именује премијера пре церемоније поновног отварања катедрале Нотр Дам у суботу, којој ће присуствовати новоизабрани председник САД Доналд Трамп.
Било који нови премијер суочаваће се с истим изазовима као и Барније у вези с усвајањем закона, укључујући буџет за 2025. годину, од стране подељеног парламента. Нови парламентарни избори неће бити могући пре јула.
Алтернативно, Макрон може замолити Барнијеа и његове министре да остану у прелазној влади док он пронађе премијера који ће моћи да привуче довољну подршку са свих страна како би прогурао законе.
Прелазна влада би могла или да предложи хитну легислативу како би продужила фискалне одредбе из буџета за 2024. годину за следећу годину, или да се позове на посебна овлашћења како би усвојила нацрт буџета за 2025. годину декретом, иако правници сматрају да је ово правна сива зона и да би политичка цена била огромна.
Опасност за Макрона је да његови противници одбаце једног премијера за другим. Његови ривали кажу да је једини смислен начин да се оконча ова дуготрајна политичка криза да он поднесе оставку, што до сада није показивао жељу да учини.
Овај преокрет није без ризика ни за Ле Пенову, која је годинама покушавала да убеди бираче да њена странка нуди стабилну владу која чека на власт. Барнијеово окружење и Национално окупљање Марин Ле Пен, која је подржавала мањинску коалицију, међусобно окривљују једни друге за кризу.
(Telegraf.rs)