ОБЈАВЉЕН ТРАМПОВ ПЛАН ЗА УКРАЈИНУ, ПОЗНАТ ДАТУМ КРАЈА РАТА?! Откривени сви детаљи мировног споразума!

Према информацијама које је објавио украјински портал Страна.уа, овај документ је припремљен од стране тима америчког председника Доналда Трампа и предвиђа постизање примирја и почетак формалних преговора под међународним покровитељством.

Главни елементи мировног плана

Према овом предлогу, примирје дуж целе линије фронта требало би да ступи на снагу 20. априла, на православни Ускрс. Истовремено, Украјина би се обавезала да повуче своје трупе из руског региона Курск. Крајем априла требало би да се одржи Међународна мировна конференција на којој би споразум био формализован уз посредовање Сједињених Држава, Кине, европских држава и земаља глобалног југа.

Један од кључних корака предвиђених овим планом јесте размена заробљеника по принципу „сви за све“, што би означило значајан корак ка деескалацији сукоба.

Према информацијама до којих је дошла Страна.уа, документ је првобитно представљен европским дипломатама, а потом је прослеђен украјинским властима. Међутим, није прецизирано на који начин је процурео у јавност. Аутентичност документа још увек није потврђена, али одређени елементи плана поклапају се са изјавама Доналда Трампа и његовог специјалног изасланика за Украјину Кита Келога.

Све креће већ у фебруару?

Први конкретни потези на спровођењу овог плана, како се наводи, могли би да уследе већ у фебруару, када би Трамп требало да обави телефонски разговор са Владимиром Путином. Након тога би уследили преговори са украјинским руководством, а један од основних захтева Вашингтона био би да украјински председник Володимир Зеленски поништи декрет којим је званично забрањено вођење преговора са Москвом.

Састанак Трампа, Путина и Зеленског планиран је за фебруар или март, али још није јасно да ли ће бити одржан у билатералном или трилатералном формату. На овом састанку требало би да буду утврђени основни параметри мировног споразума. Све до тада, како наводи Страна, Трамп неће блокирати војну помоћ Украјини, али ће инсистирати на што бржем окончању сукоба.

Према овом плану, коначна декларација о прекиду рата требало би да буде спремна до 9. маја, док би Украјина била у обавези да након тог датума не продужава ванредно стање и мобилизацију. Последњи корак било би одржавање председничких избора у Украјини крајем августа и парламентарних избора крајем октобра, чиме би се додатно стабилизовала политичка ситуација у земљи.

Шта би Украјина и Русија морале да прихвате?

У оквиру овог нацрта, Украјина би морала да прихвати низ кључних обавеза, међу којима су:

•             Одбацивање чланства у НАТО-у, што би званично морало да буде потврђено на самиту Алијансе. Као компензација, Европска унија би преузела одговорност за обнову Украјине и гарантовала јој чланство у ЕУ до 2030. године.

•             Оружане снаге Украјине не би биле смањене, а САД би наставиле да подржавају модернизацију украјинске војске.

•             Украјина би одустала од војних и дипломатских покушаја повратка територија под руском контролом, али не би признала руски суверенитет над њима – што представља својеврсни компромис.

•             Учешће проруских политичких странака на украјинским изборима било би омогућено, посебно оних које се залажу за заштиту руског језика и миран суживот са Москвом.

На руској страни, кључни аспекти плана укључују:

•             Постепено укидање санкција, при чему би део ограничења био укинут одмах, док би остале санкције биле укидане током наредне три године.

•             Укинуле би се рестрикције на увоз руских енергената у Европску унију, али би приход од увоза био подложан посебном царинском режиму, а прикупљена средства би била усмерена на обнову Украјине.

•             Прекид свих акција усмерених против Украјинске православне цркве и руског језика у Украјини.

Званични Кијев негира постојање плана

Украјинске власти до сада нису потврдиле постојање овог документа. Шеф кабинета председника Украјине, Андриј Јермак, изјавио је да „никакви мировни планови за 100 дана не постоје“ и сугерисао да је у питању покушај дезинформације из Москве.

Ни Володимир Зеленски се није директно огласио поводом ових навода, али је амерички Волстрит журнал 22. јануара објавио да је Трамп заиста дао налог свом специјалном изасланику да пронађе решење за прекид рата у року од 100 дана.

Међутим, у дипломатским круговима примећено је да се нешто дешава иза кулиса. На Трамповој инаугурацији био је присутан и Давид Арахамија, шеф посланичке групе Слуга народа у Врховној ради, који је 2022. године био водећи украјински преговарач у Истанбулу. Према писању британског Индепендента, Арахамијин долазак је сигнал Трампове озбиљне намере да посредује у окончању сукоба.

Путинова позиција и неизвесна будућност преговора

Кључно питање остаје како ће се Москва поставити према овом предлогу. Владимир Путин је више пута истакао да је спреман на преговоре, али само под условима који укључују:

•             Знатно смањење украјинске војске.

•             Признавање руског суверенитета над деловима украјинске територије.

Тренутно није јасно да ли је Кремљ спреман на компромис, али ако су тачне информације о мировном плану, наредни месеци могли би донети крај досад најкрвавијем рату у Европи од 1945. године.