OBJAVLJEN TRAMPOV PLAN ZA UKRAJINU, POZNAT DATUM KRAJA RATA?! Otkriveni svi detalji mirovnog sporazuma!

Prema informacijama koje je objavio ukrajinski portal Strana.ua, ovaj dokument je pripremljen od strane tima američkog predsednika Donalda Trampa i predviđa postizanje primirja i početak formalnih pregovora pod međunarodnim pokroviteljstvom.

Glavni elementi mirovnog plana

Prema ovom predlogu, primirje duž cele linije fronta trebalo bi da stupi na snagu 20. aprila, na pravoslavni Uskrs. Istovremeno, Ukrajina bi se obavezala da povuče svoje trupe iz ruskog regiona Kursk. Krajem aprila trebalo bi da se održi Međunarodna mirovna konferencija na kojoj bi sporazum bio formalizovan uz posredovanje Sjedinjenih Država, Kine, evropskih država i zemalja globalnog juga.

Jedan od ključnih koraka predviđenih ovim planom jeste razmena zarobljenika po principu „svi za sve“, što bi označilo značajan korak ka deeskalaciji sukoba.

Prema informacijama do kojih je došla Strana.ua, dokument je prvobitno predstavljen evropskim diplomatama, a potom je prosleđen ukrajinskim vlastima. Međutim, nije precizirano na koji način je procureo u javnost. Autentičnost dokumenta još uvek nije potvrđena, ali određeni elementi plana poklapaju se sa izjavama Donalda Trampa i njegovog specijalnog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga.

Sve kreće već u februaru?

Prvi konkretni potezi na sprovođenju ovog plana, kako se navodi, mogli bi da uslede već u februaru, kada bi Tramp trebalo da obavi telefonski razgovor sa Vladimirom Putinom. Nakon toga bi usledili pregovori sa ukrajinskim rukovodstvom, a jedan od osnovnih zahteva Vašingtona bio bi da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poništi dekret kojim je zvanično zabranjeno vođenje pregovora sa Moskvom.

Sastanak Trampa, Putina i Zelenskog planiran je za februar ili mart, ali još nije jasno da li će biti održan u bilateralnom ili trilateralnom formatu. Na ovom sastanku trebalo bi da budu utvrđeni osnovni parametri mirovnog sporazuma. Sve do tada, kako navodi Strana, Tramp neće blokirati vojnu pomoć Ukrajini, ali će insistirati na što bržem okončanju sukoba.

Prema ovom planu, konačna deklaracija o prekidu rata trebalo bi da bude spremna do 9. maja, dok bi Ukrajina bila u obavezi da nakon tog datuma ne produžava vanredno stanje i mobilizaciju. Poslednji korak bilo bi održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini krajem avgusta i parlamentarnih izbora krajem oktobra, čime bi se dodatno stabilizovala politička situacija u zemlji.

Šta bi Ukrajina i Rusija morale da prihvate?

U okviru ovog nacrta, Ukrajina bi morala da prihvati niz ključnih obaveza, među kojima su:

•             Odbacivanje članstva u NATO-u, što bi zvanično moralo da bude potvrđeno na samitu Alijanse. Kao kompenzacija, Evropska unija bi preuzela odgovornost za obnovu Ukrajine i garantovala joj članstvo u EU do 2030. godine.

•             Oružane snage Ukrajine ne bi bile smanjene, a SAD bi nastavile da podržavaju modernizaciju ukrajinske vojske.

•             Ukrajina bi odustala od vojnih i diplomatskih pokušaja povratka teritorija pod ruskom kontrolom, ali ne bi priznala ruski suverenitet nad njima – što predstavlja svojevrsni kompromis.

•             Učešće proruskih političkih stranaka na ukrajinskim izborima bilo bi omogućeno, posebno onih koje se zalažu za zaštitu ruskog jezika i miran suživot sa Moskvom.

Na ruskoj strani, ključni aspekti plana uključuju:

•             Postepeno ukidanje sankcija, pri čemu bi deo ograničenja bio ukinut odmah, dok bi ostale sankcije bile ukidane tokom naredne tri godine.

•             Ukinule bi se restrikcije na uvoz ruskih energenata u Evropsku uniju, ali bi prihod od uvoza bio podložan posebnom carinskom režimu, a prikupljena sredstva bi bila usmerena na obnovu Ukrajine.

•             Prekid svih akcija usmerenih protiv Ukrajinske pravoslavne crkve i ruskog jezika u Ukrajini.

Zvanični Kijev negira postojanje plana

Ukrajinske vlasti do sada nisu potvrdile postojanje ovog dokumenta. Šef kabineta predsednika Ukrajine, Andrij Jermak, izjavio je da „nikakvi mirovni planovi za 100 dana ne postoje“ i sugerisao da je u pitanju pokušaj dezinformacije iz Moskve.

Ni Volodimir Zelenski se nije direktno oglasio povodom ovih navoda, ali je američki Volstrit žurnal 22. januara objavio da je Tramp zaista dao nalog svom specijalnom izaslaniku da pronađe rešenje za prekid rata u roku od 100 dana.

Međutim, u diplomatskim krugovima primećeno je da se nešto dešava iza kulisa. Na Trampovoj inauguraciji bio je prisutan i David Arahamija, šef poslaničke grupe Sluga naroda u Vrhovnoj radi, koji je 2022. godine bio vodeći ukrajinski pregovarač u Istanbulu. Prema pisanju britanskog Independenta, Arahamijin dolazak je signal Trampove ozbiljne namere da posreduje u okončanju sukoba.

Putinova pozicija i neizvesna budućnost pregovora

Ključno pitanje ostaje kako će se Moskva postaviti prema ovom predlogu. Vladimir Putin je više puta istakao da je spreman na pregovore, ali samo pod uslovima koji uključuju:

•             Znatno smanjenje ukrajinske vojske.

•             Priznavanje ruskog suvereniteta nad delovima ukrajinske teritorije.

Trenutno nije jasno da li je Kremlj spreman na kompromis, ali ako su tačne informacije o mirovnom planu, naredni meseci mogli bi doneti kraj dosad najkrvavijem ratu u Evropi od 1945. godine.