ХИНДУ ЕКСТРЕМИЗАМ ФАКТОР ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ Велика Британија упире прстом у „новог непријатеља”

Овога пута у центру пажње није исламски екстремизам, нити растућа нетрпељивост међу одређеним радикалним групама. Не, британски обавештајни извори указују на хинду екстремизам као наводни фактор дестабилизације земље, наводи се у документарцу „Backlash Against UK Police Report on Hindu Extremism” медија „Firstpost”.

Британска полиција припремила је нови обавештајни извештај, чији су делови процурили у јавност. У њему се истичу три кључне тврдње, а према првој су британски хинду екстремисти у савезу са крајњом десницом. Полицијски извори тврде да се хинду екстремисти повезују са британским радикалним десничарима, делећи заједнички осећај нетрпељивости према муслиманима. У извештају се наводи да су Хинду екстремисти ступили у контакт са британским активистом Томијем Робинсоном, који се тренутно налази у затвору. Друго упозорење гласи да Хинду савезници премијера Нарендре Модија наводно утичу на британске изборе. Према извештају, одређене хинду групе су 2019. године активно водиле кампању против Лабуристичке партије током избора у Великој Британији, што се сада интерпретира као политичко мешање.

Трећа тврдња упозорава на то да европски терористи црпе инспирацију из Хинду екстремизма. Полицијски извори указују на случај Андерса Брејвика, норвешког терористе који је 2011. године убио 77 људи. Извештај тврди да је Брејвик у свом радикализовању показивао интересовање за хинду националистичке идеје. Ове тврдње су изазвале снажан одјек и осуду Хинду заједнице у Британији. Хинду организације описале су извештај као неутемељен, пристрасан и сензационалистички, истичући да нема конкретних доказа који би подржали ове наводе.

Један од кључних догађаја који је покренуо ову полицијску истрагу јесу немири у Лестеру из 2022. године, када су се британски Хиндуси и муслимани сукобили током августа и септембра. Међутим, упркос тврдњама о хинду екстремизму, статистика показује другачију слику: Током нереда, нападнуто је 105 хинду домова, док ниједна муслиманска кућа није оштећена. Два хинду храма су вандализована, док ниједна џамија није нападнута. 

Ови подаци отварају питање: „Да ли британски званичници селективно интерпретирају догађаје како би окривили хинду заједницу, уместо да се позабаве ширим проблемима друштвене нетрпељивости?”

Чињеница је да се Велика Британија дуго суочава са системским проблемима дискриминације. Студије показују да 29 одсто етничких мањина доживљава дискриминацију у образовању, а  20 посто мањинских група је пријавило неправедан третман од стране британске полиције. Значајан број Хиндуса није међу починиоцима, већ међу жртвама расне дискриминације. Упркос овим подацима, британски полицијски извештај директно оптужује Хинду заједницу за дестабилизацију друштва, што критичари виде као политички маневар којим се прикривају унутрашњи проблеми британског друштва.

Један од најконтроверзнијих елемената извештаја односи се на тврдњу да су хинду националисти користили „WhatsApp” поруке како би саветовали Британске Хиндусе да не гласају за Лабуристичку партију.

Међутим, критичари указују на двосмисленост британске политике према екстремизму. Британски „Кхалистан покрет” организује референдуме за одвајање Индије, напада индијске дипломатске мисије и возила, али то се назива „слободом изражавања”?!. Са друге стране, „WhatsApp” поруке Хинду заједнице третирају се као мешање у изборе!?

Још један пример двоструких стандарда долази из случаја британских криминалних банди. Наиме, годинама су британски полицајци игнорисали пакистанске банде које су вршиле сексуалне злочине над младим девојкама, плашећи се расних тензија. Сада, исте те полицијске институције, отворено причају о хинду екстремизму, игноришући сопствену ранију политику према верским злочинима.

После свега намеће се питање: Да ли британски полицијски извештај заиста указује на растући проблем Хинду екстремизма или је реч о политичком маневру којим се преусмерава пажња са стварних проблема британског друштва?

С обзиром на селективну интерпретацију догађаја, нејасне методологије полицијског извештаја и одсуство конкретних доказа, британска јавност има право да захтева пуну транспарентност и јавну расправу о овим тврдњама. Јер је, како критичари упозоравају, лакше је окривити нову политичку мету него признати сопствене друштвене неуспехе.

др Горан Дејановић