HINDU EKSTREMIZAM FAKTOR DESTABILIZACIJE Velika Britanija upire prstom u „novog neprijatelja”

Ovoga puta u centru pažnje nije islamski ekstremizam, niti rastuća netrpeljivost među određenim radikalnim grupama. Ne, britanski obaveštajni izvori ukazuju na hindu ekstremizam kao navodni faktor destabilizacije zemlje, navodi se u dokumentarcu „Backlash Against UK Police Report on Hindu Extremism” medija „Firstpost”.

Britanska policija pripremila je novi obaveštajni izveštaj, čiji su delovi procurili u javnost. U njemu se ističu tri ključne tvrdnje, a prema prvoj su britanski hindu ekstremisti u savezu sa krajnjom desnicom. Policijski izvori tvrde da se hindu ekstremisti povezuju sa britanskim radikalnim desničarima, deleći zajednički osećaj netrpeljivosti prema muslimanima. U izveštaju se navodi da su Hindu ekstremisti stupili u kontakt sa britanskim aktivistom Tomijem Robinsonom, koji se trenutno nalazi u zatvoru. Drugo upozorenje glasi da Hindu saveznici premijera Narendre Modija navodno utiču na britanske izbore. Prema izveštaju, određene hindu grupe su 2019. godine aktivno vodile kampanju protiv Laburističke partije tokom izbora u Velikoj Britaniji, što se sada interpretira kao političko mešanje.

Treća tvrdnja upozorava na to da evropski teroristi crpe inspiraciju iz Hindu ekstremizma. Policijski izvori ukazuju na slučaj Andersa Brejvika, norveškog teroriste koji je 2011. godine ubio 77 ljudi. Izveštaj tvrdi da je Brejvik u svom radikalizovanju pokazivao interesovanje za hindu nacionalističke ideje. Ove tvrdnje su izazvale snažan odjek i osudu Hindu zajednice u Britaniji. Hindu organizacije opisale su izveštaj kao neutemeljen, pristrasan i senzacionalistički, ističući da nema konkretnih dokaza koji bi podržali ove navode.

Jedan od ključnih događaja koji je pokrenuo ovu policijsku istragu jesu nemiri u Lesteru iz 2022. godine, kada su se britanski Hindusi i muslimani sukobili tokom avgusta i septembra. Međutim, uprkos tvrdnjama o hindu ekstremizmu, statistika pokazuje drugačiju sliku: Tokom nereda, napadnuto je 105 hindu domova, dok nijedna muslimanska kuća nije oštećena. Dva hindu hrama su vandalizovana, dok nijedna džamija nije napadnuta. 

Ovi podaci otvaraju pitanje: „Da li britanski zvaničnici selektivno interpretiraju događaje kako bi okrivili hindu zajednicu, umesto da se pozabave širim problemima društvene netrpeljivosti?”

Činjenica je da se Velika Britanija dugo suočava sa sistemskim problemima diskriminacije. Studije pokazuju da 29 odsto etničkih manjina doživljava diskriminaciju u obrazovanju, a  20 posto manjinskih grupa je prijavilo nepravedan tretman od strane britanske policije. Značajan broj Hindusa nije među počiniocima, već među žrtvama rasne diskriminacije. Uprkos ovim podacima, britanski policijski izveštaj direktno optužuje Hindu zajednicu za destabilizaciju društva, što kritičari vide kao politički manevar kojim se prikrivaju unutrašnji problemi britanskog društva.

Jedan od najkontroverznijih elemenata izveštaja odnosi se na tvrdnju da su hindu nacionalisti koristili „WhatsApp” poruke kako bi savetovali Britanske Hinduse da ne glasaju za Laburističku partiju.

Međutim, kritičari ukazuju na dvosmislenost britanske politike prema ekstremizmu. Britanski „Khalistan pokret” organizuje referendume za odvajanje Indije, napada indijske diplomatske misije i vozila, ali to se naziva „slobodom izražavanja”?!. Sa druge strane, „WhatsApp” poruke Hindu zajednice tretiraju se kao mešanje u izbore!?

Još jedan primer dvostrukih standarda dolazi iz slučaja britanskih kriminalnih bandi. Naime, godinama su britanski policajci ignorisali pakistanske bande koje su vršile seksualne zločine nad mladim devojkama, plašeći se rasnih tenzija. Sada, iste te policijske institucije, otvoreno pričaju o hindu ekstremizmu, ignorišući sopstvenu raniju politiku prema verskim zločinima.

Posle svega nameće se pitanje: Da li britanski policijski izveštaj zaista ukazuje na rastući problem Hindu ekstremizma ili je reč o političkom manevru kojim se preusmerava pažnja sa stvarnih problema britanskog društva?

S obzirom na selektivnu interpretaciju događaja, nejasne metodologije policijskog izveštaja i odsustvo konkretnih dokaza, britanska javnost ima pravo da zahteva punu transparentnost i javnu raspravu o ovim tvrdnjama. Jer je, kako kritičari upozoravaju, lakše je okriviti novu političku metu nego priznati sopstvene društvene neuspehe.

dr Goran Dejanović