ЕВРОПА ПРЕД КЉУЧНОМ ОДЛУКОМ Да ли Запад припрема тајну мисију ШТА ЋЕ БИТИ СА УКРАЈИНОМ?

Како пише Financial Times, Немачка, Италија, Пољска и Шпанија противе се слању својих оружаних снага у Украјину.

Пољска и Шпанија изразиле су невољност да пошаљу мировне снаге у ратом разорену земљу, само неколико сати након што је Британија понудила да пошаље копнене трупе.

На састанку у Паризу, који је сазвао француски председник Емануел Макрон, учествовало је шест земаља ЕУ, Велика Британија, као и званичници из НАТО-а, ЕУ и УН.

Амерички европски савезници настоје да одговоре на Трампово изненађујуће саопштење о разговорима са Русијом, који су почели у Саудијској Арабији.

Француска је предложила дискусију о "снагама за уверење", које би биле стациониране иза будуће линије прекида ватре у Украјини, изјавила су два званичника упозната са припремама за састанак.

Макрон је поручио да ће наставити консултације са европским партнерима у наредним данима, како око помоћи Украјини, тако и око изградње сопствене војске.

"Желимо чврст и трајан мир у Украјини. Радићемо са свим Европљанима, Американцима и Украјинцима. Ово је кључ", рекао је Макрон.

Међутим, док је британски премијер Сир Кир Стармер изјавио да је "спреман и вољан да пошаље сопствене трупе на терен ако буде потребно", друге земље су много опрезније.

"Нико тренутно не размишља о слању трупа у Украјину. Мир је и даље веома далеко и само из једног разлога – Владимира Путина", поручио је министар спољних послова Шпаније, Хозе Мануел Албарес.

Пољски министар спољних послова Доналд Туск нагласио је да Варшава није спремна да шаље трупе у Украјину, али ће задржати хуманитарну, логистичку и војну помоћ коју Кијев добија већ три године.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони рекла је да оклева када је у питању слање европских трупа у Украјину, оценивши ту опцију као "најсложенију и најмање ефикасну".

Немачка је у понедељак саопштила да је прерано за разговоре о слању својих трупа у Украјину као део потенцијалне мировне мисије.

Шведска, с друге стране, није искључила ту могућност.

"Морамо прво да преговарамо о фер и одрживом миру који поштује међународно право, Украјину и, пре свега, обезбеђује да се Русија не може једноставно повући, прегруписати и поново напасти Украјину или неку другу земљу за неколико година", рекла је шведска министарка спољних послова Марија Малмер Стенергард.

Британски премијер Стармер потврдио је да ће се наредне недеље састати са Трампом у Вашингтону и да ће по повратку наставити разговоре са европским лидерима.

Данска премијерка Мете Фредриксен изјавила је да је "отворена за разговоре о многим различитим сценаријима", али да је потребно разјаснити бројна питања пре него што се донесе одлука.

Лидери су такође разговарали о могућностима повећања европских издатака за одбрану и војних капацитета кроз заједничко финансирање.