Подигнута оптужница против вође Кавачког клана ЗВИЦЕРОВ САРАДНИК ИМАО ЛАЖНУ ПУТОВНИЦУ

Хрватска га тражи због фалсификовања исправе, јер је утврђено да је уз помоћ лажног пасоша и личне карте Краљевине Шведске током 2018. године успео да набави хрватски пасош и личну карту на име Б. М.

Медији су писали да је Вујотић пре скоро десет година требало да буде прва жртва крвавог рата шкаљарског и кавачког клана. Почетком фебруара 2015. године, усред дана активирана је експлозивна направа испод његовог блиндираног аутомобила марке Audi A8. Он је преживео, а касније истог дана у подземној гаражи на Новом Београду убијен је Горан Радоман, што је представљало окидач за рат у којем је убијено најмање 60 људи.

Вујотић је у септембру 2022. ухапшен у Турској, где му се суди због сумње да је учествовао у организацији убиства вође шкаљарског клана Јована Вукотића. Налазио се у кућном притвору, из ког је у новембру 2023. пуштен ради лечења, уз услов да не напушта земљу.

Две оптужнице у Црној Гори

У Црној Гори је, према писању тамошњих медија, обухваћен двема оптужницама. У једној се, заједно са Радојем Звицером, Драганом Кнежевићем, Слободаном Кашћеланом и Игором Божовићем, терети да је део групе која је из Јужне Америке организовала шверц 743 килограма кокаина, који је заплењен у Ротердаму 2020. године.

Другом оптужницом, црногорско Специјално државно тужилаштво терети Радоја Звицера, Милана Вујотића, Слободана Кашћелана и још 15 људи за планирање убиства сада покојног вође шкаљарског клана Јована Вукотића и Јована Јовановића, писала је РТЦГ.

Јована Вукотића планирали су да ликвидирају док је био у притвору у Црној Гори. Чим је изашао из притвора, Вукотићу се изгубио сваки траг, све док није ликвидиран у Истанбулу.

Суђење за те оптужбе требало је да почне у децембру прошле године у Подгорици, али је одложено. Вујотићу и још неким саоптуженицима, који су недоступни црногорским органима гоњења, судиће се у одсуству.

Суди му се у одсуству

Суђење у одсуству предлаже се и у Хрватској, где је такође недоступан правосудним органима од 2022. године. Због тога током истраге није ни испитан.

Оптужница, која још није потврђена, терети га да је у марту 2018. године, како би прикрио стварни идентитет и добио хрватска документа на име Б. М, од непознате особе набавио лажни шведски пасош и личну карту у којима се уместо фотографије Б. М. налазила Вујотићева фотографија.

Таква документа предао је у просторијама ПУ загребачке у Петрињској улици и затражио хрватски пасош и личну карту на име Б. М. у хитном поступку. Том приликом је дао отиске левог и десног кажипрста, на основу којих ће полиција касније утврдити његов прави идентитет.

У овом поступку му је Жупанијски суд у Загребу одредио истражни затвор у јулу 2022. године због опасности од бекства, будући да је недоступан хрватским органима. За њим је касније издата међународна потерница и Европски налог за хапшење.

До хрватских докумената Вујотић је, писао је Телеграм, дошао преко групе на челу с Нусретом Сеферовићем. Та група је обезбеђивала лажна документа разним криминалцима из региона, па тако и припадницима шкаљарског и кавачког клана. Комплет пасоша и личне карте наплаћивали су око 3500 евра, а у групи су били и полицајци који су у систему тражили податке о особама чије су идентитете могли искористити.