КАКАВ ЈЕ ЖИВОТ У ЕУ ЗА НОВИЈЕ ЧЛАНИЦЕ Комшије између оптимизма и растућих брига
Истраживање, које је наручила Европска комисија, а спроведено је у периоду између октобра и новембра 2024., показало је да је 81 одсто хрватских испитаника задовољно својим животом, а 19 одсто их је незадовољно.
Пре десет година постотак незадовољних у Хрватској се кретао око 34.
"Готово двоструко више забринутих од просека ЕУ"
Када је реч о просеку на нивоу Европске уније, својим животом је задовољно 86 одсто испитаника обухваћених истраживањем.
Просечни хрватски и европски испитаник на прво место тешкоћа своје земље ставља инфлацију.
"У Хрватској је, међутим, забринутих замало двоструко више од просека ЕУ и број забринутих због инфлације у протеклих шест месеци порастао је за четири постотна бода, док се на нивоу блока смањио за пет бодова", написали су аутори истраживања.
Наиме, чак 63 посто хрватских испитаника је као један од два највећа проблема са којима се земља суочава одабрало управо инфлацију, односно раст животних трошкова, док се за исто у просеку одлучило 33 посто европских испитаника.
"На друго мјесто хрватски испитаници стављају стање економије (22 одсто), које је просечном европском испитанику на трећем месту (18 одсто)", наводи се у истраживању.
Хрватима су пензије на трећем месту забринутости (17 посто) док се на нивоу уније пензије сматрају знатно мањом бригом (девет одсто)".
Већина подржава досељавање људи из других чланица ЕУ
Хрватски и европски испитаници највећом тешкоћом са којом се тренутно суочава Европска унија сматрају ситуацију у Украјини.
"На друго место хрватски испитаници стављају међународну ситуацију (28 посто), па затим миграције на континенту (28 посто)".
Педесет и пет одсто хрватских испитаника рекло је да усељавање држављана трећих земаља у њима изазива негативан осећај, што отприлике одговара европском просеку од 54 одсто.
Када се ради о усељавању држављана из других земаља чланица, подржава га 58 посто хрватских испитаника, што је ниже од европског просека који износи 66 одсто.
"Хрватски испитаници сматрају да би се ЕУ средњорочно понајвише требало бавити економијом (41 посто), па сигурношћу и обраном (30 одсто) а затим пољопривредом (29 одсто)".
Пало поверење у ЕУ
Истраживање је забележило и пад поверења хрватских грађана у Европску унију, које сада износи 53 одсто, односно четири постотна бода мање него прошле године, али ипак два постотна бода више од европског просека
"На половину хрватских испитаника, три постотна бода мање него пре пола године, ЕУ оставља позитиван утисак. То је шест постотних бодова више од европскога просека. Негативну представу о ЕУ-у има 13 одсто хрватских, а 17 посто европских испитаника. Ипак, ЕУ је привржено 61 посто хрватских, а 63 одсто европских испитаника", показује истраживање.
Демократијом незадовољно 55 одсто људи
Истраживање је показало да је нивоом демократије у Хрватској задовољно 44 одсто, а незадовољно 55 док су преостали одговорили да не знају.
На нивоу Уније, постоци су обрнути. Пре 10 година, задовољство демократијом у земљи кретало се између 20 и 24 одсто.
Такође, у протекле две године порасло је поверење у хрватске медије за 12 постотних бодова па њима сада верује 60 посто испитаника, што је девет постотних бодова мање од просека уније.
"Ипак, 70 посто и хрватских и европских испитаника често наилази на лажне вести, а да постојање дезинформација представља проблем за њихову земљу сматра три четвртине хрватских и још два постотна бода више европских испитаника".
